Заједнички живот слађи од брака

Милијана Латиновић
Заједнички живот слађи од брака

Заједнички живот, у браку или кохабитацији, представља велики корак за оне који се на то одлуче. Живјети с неким значи бити спреман на безусловне компромисе, међусобно разумијевање и поштовање.

Посљедњих година и у Републици Српској завладао је тренд да се млади људи све чешће одлучују на заједнички живот, док се све мање опредјељују за брак. Насупрот браку, заједнички живот људи који нису законски вјенчани стручном терминологијом назива се кохабитација. Према мишљењу стручњака, врло често се сматра привременом фазом, мада у неким случајевима партнери одлуче да наставе заједнички живот и након што добију потомке. На живот у кохабитацији прије нешто више од годину одлучили су се Бањалучани Александра Л. и Андреј Ш.

- Пред крај факултета одлучили смо да изнајмимо стан и да почнемо живјети заједно, хтјели смо више времена да проводимо скупа и то је био главни разлог - прича Александра.

Она додаје да не сматра овакав начин живота пробом, јер је то за њу потпуно нормална одлука двоје младих, заљубљених људи.

- Не знам да ли ће ова веза прерасти у брак. Сада нам је добро овако, задовољни смо и то је најважније. Разлози због којих се млади са страхом опредјељују за брак су често социјалне и економске природе - рекла је Александра.

Њено мишљење дијели и њен партнер Андреј.

- Заједнички живот почели смо као апсолвенти. Тешко је упустити се у брак с обзиром на то да још немамо стабилан посао нити ријешено стамбено питање. Поред љубави, брак са собом носи веће обавезе и одговорности… а онда долазе дјеца… - казао је Андреј.

Са становишта Породичног закона, парови који се одлуче да живе заједно и то траје дуже вријеме, остварују иста права као и они који су формално вјенчани, тј. у браку.

- У Породичном закону се појављује правни термин "ванбрачна заједница". Када није закључен брак, али људи дужи период живе заједно, стичу имовину, заједно живе, раде и троше, онда се та имовина може сматрати као имовина стечена за вријеме брака - казао је адвокат Томислав Алексић.

Према мишљењу психолога, кохабитација је двоструко важна.

- Кроз предбрачни, ванбрачни или кохабитациони однос људи проверавају да ли су спремни да заједнички живе. Због свих тескоба које намеће савремени брак, промене односа, промене навика, тешко је прилагодити се неком другом и тада се углавном млади људи одлучују на такве облике заједничког живота - казао је социолог Иван Шијаковић.

Он додаје да ће ова форма заједничког живота све више добијати на тежини у будућности. Има и мишљења да је заједнички живот посљедица личне несигурности особа које ступају у такве везе и односе.

- Истина, чешће сусрећемо такве облике заједничког живота него класичан брак, а доста је и парова који већ имају и дјецу, а још се из неких разлога нису званично вјенчали. То је посљедица раније несигурности, лакше се разиђу, мања је процедура, нема судских развода, нема материјалних трошкова. У основи, психолошки гледано, код њих је изражена несигурност и у себе и у другог - казао је психолог Александар Милић.

Према његовим ријечима, у основи је потреба познавања и себе и других.

- Познавање другог је пут у сопствени живот, а то многи не чине - додао је Милић.

Поједина истраживања откривају да брачне заједнице парова који су живјели заједно прије ступања у брак имају од 50 до 80 одсто више вјероватноће да заврше разводом него оних парова који нису имали предбрачни заједнички живот.

Ова научно поткријепљена чињеница потпуно разбија мит о предбрачном животу као "пробном раздобљу" које би требало да помогне да се пар боље упозна и припреми за брачни живот и тако осигура стабилност у браку.

Неколико социолошких истраживања потврдило је да постоји јака корелација између кохабитације и развода и то у смислу да су "очекивања о позитивном односу између кохабитације и брачне стабилности потпуно демантована актуелним истраживањима спроведеним у више западних држава", како кажу научници. Та истраживања, којима су праћени парови који су прије брака заједно живјели и они који то нису, утврдила су да код прве групе од 50 до 80 одсто више бракова заврши разводом.

- Супротно увријеженом мишљењу да заједнички живот прије брака може помоћи међусобном упознавању и тако допринијети брачној стабилности, емпиријски докази показују да је кохабитација повезана с мањом стабилношћу брака - наводе канадски социолози.

Овај феномен толико је чест у разним статистичким истраживањима да су га социолози назвали "ефекат кохабитације".

Истраживања

Једна студија је показала да 70 одсто жена почиње заједнички живот са мушкарцем мислећи да ће се касније вјенчати, међутим, мушкарци много мање мисле на брак када ступају у кохабитацију. Анкета NBC-а показала је да 66 одсто младих од 18 до 32 године сматра да треба живјети заједно прије склапања брака.

Гамофобија

Гамофобија је прекомјеран и неоснован страх од преузимања одговорности, везивања, вјерности и губитка слободе, односно страх од склапања брака. Таква врста страха формирана је на основу очекивања које особа има у вези са брачном заједницом. Често се ова фобија развија код особа које сматрају да ће ступањем у брак више изгубити него добити, те да ће морати жртвовати своје навике и ситне ритуале, а да неће добити очекивану њежност и љубав, па брак почну да доживљавају као тјескобу.

Савјети психолога

1. Ако сте се одлучили на кохабитацију, потрудите се да будете једно другом подршка. Очекујте неслагања и догађаје који могу уздрмати ваш однос, али покушајте да их разумијете.

2. Само ви можете разумјети природу вашег односа.

3. Заборавите на туђа мишљења и савјете. Чак и најдобронамјернији пријатељи, ако им допустите, могу засијати сјеме сумње које може у потпуности уздрмати вашу везу.

4. Будите опрезни када представљате новог партнера породици.

5. Радите на вријеме на међусобној комуникацији.

Статистике

У Европској унији 40,4 одсто свих бракова заврши разводом, а до развода просјечно потрају 12,3 године. У Шведској скоро сви парови прво живе заједно прије брака. Око 30 одсто парова тамо живи невјенчано, док у Великој Британији три четвртине парова живи заједно прије брака. Млади све касније ступају у брак - у осамдесетима се у брак ступало с просјечних 25 година за мушкарце и 23 године за жене, да би се данас та граница попела на 30 година за младожењу и 28 за младу.

 

Предбрачни уговори

Да би се "осигурали" у случају да дође до развода, све већи број парова и у Републици Српској се одлучује на склапање предбрачних уговора. Према подацима Нотарске коморе РС, број предбрачних уговора у односу на 2010. годину порастао је за чак 95 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана