За њихова дјела знате, али не и за чудне навике које су имали

За њихова дјела знате, али не и за чудне навике које су имали 13.12.2017 12:58 | nedeljnik.com

„Ако има навике, има и одвике“, гласи једна од народних „мудрости“.

 Али ево једанаесторо великана из свијета науке и умјетности који су пружали отпор овој умотворини, чинећи тако своје необичне навике правим малим ритуалима које су изводили непосредно пред стварање или чињење дјела - умјетничких, научних, или пак животних - која су их уписала у историју.

Питагора

Један од зачетника математике и један од најутицајнијих филозофских мислилаца је неке намирнице једноставно презирао, понајвише пасуљ. Не само да није хтио да га једе, већ се плашио и да га дотакне. Тај његов однос према пасуљу му је на крају и дошао главе. Бар тако каже легенда. Питагора је, наводно, бјежећи од непријатеља, наишао на поље пасуља, али уместо да се у њему сакрије није желио да загази унутра, па су га непријатељи стигли и убили.

Лудвиг ван Бетовен

Један од највећих свјетских композитора је највише волио да ствара музику између два купања, или након што би се полио водом. Дуго би ходао по соби док је смишљао композицију, а на крају би се полио водом и наставио да записује ноте.

Оноре де Балзак

Многи људи не могу да замисле дан без неколико шољица кафе. А чувени француски књижевник је наводно пио око 50 шољица дневно. Једном је рекао да је радио 48 сати уз само три сата сна, па је јасно да му је кафа помагала да остане будан.

Игор Стравински

Чувени руски композитор, најпознатији по балету „Жар-птица“, имао је обичај да сваког јутра 15 минута дуби на глави. То је радио како би „разбистрио мисли“.

Леонардо да Винчи

Да Винчи није био љубитељ спавања. Овај ренесансни умјетник, изумитељ и научник је, да би постигао све што је планирао, рјешио да се одрекне уобичајених неколико сати спавања. Умјесто тога, он би 24 сата провео будан, па накратко дремнуо, па опет цио дан био активан.

Никола Тесла

Српски научник и изумитељ је важио за веома необичну личност. И он није много спавао, свега два сата дневно, али то није најнеобичнија ствар коју је радио. Прије него што би легао у кревет, он би 100 пута стиснуо прсте на ногама, јер је вјеровао да ће то да му побољша рад можданих ћелија. Такође, волео је голубове, али није имао симпатије према накиту и гојазним женама.

Агата Кристи

Књижевнике често замишљамо за неким писаћим столом или у радној соби која одише њиховим карактером. Ипак, чувена списатељица детективских романа није имала ни радну собу, нити сто. Она је са собом носила писаћу машину и писала је гдје год би пожељела - па било то у хотелу или у кухињи.

Алберт Ајнштајн

Ајнштајн је одувијек био ексцентричан. Није волио берберине, па је пуштао косу да му расте. Није носио чарапе, јер их је сматрао непотребним.

Фридрих Ниче

Један од најутицајнијих европских филозофа је све своје књиге писао стојећки и критиковао је све друге који то нису радили. Једном је Гистава Флобера назвао „нихилистом“ јер се одмарао док је Ниче писао. Иначе, и Вирџинија Вулф и Луис Керол су такође вољели да пишу књиге стојећки.

Чарлс Дикенс

Дикенс је био познат као перфекциониста, али је могуће и да је имао опсесивно-компулсивни поремећај. Он је мрзио када му коса не би била савршено очешљана и када би му штрчала макар и једна длака на глави. Зато би се опсесивно чешљао неколико пута дневно. На свом радном столу је волио да увек има малу вазу са цвијећем, нож, папире и бронзану статуу двије дебеле жабе са мачевима.

Џејн Остин

Енглеска књижевница је мрзјела када би неки радозналац пожелио да провири у списе за њене нове књиге прије него што их она заврши. Зато намерно није подмазивала врата своје собе како би могла да чује да ли неко покушава да уђе.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица