Велики петак: Дан кад је Исусова жртва спрала гријехове човјечанства

Срна
Велики петак: Дан кад је Исусова жртва спрала гријехове човјечанства

Српска православна црква, али и све оне које рачунају време по Јулијанском календару, обиљежавају Велики петак – дан када је Исус Христос страдао на крсту.

Оптужен да проповеда учење које је у супротности са вјерским принципима и законима јудаизма, Христос је изведен пред јеврејске првосвештенике на суђење.


Свједоци које су првосвештеници довели, тврдили су да Исус себе представља за јеврејског цара који ће их ослободити римског ропства.

То је искористио првосвештеник Кајафа и одлучио да Христа преда римском намјеснику Јудеје – Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.

Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намјеснику.

Према Новом завету, на Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: "Ти кажеш", рекавши му у једном моменту да "његово царство није од овог свијета".

Видјевши да нема елемената за осуду, римски намјесник послужио се старим јеврејским обичајем да за вријеме Пасхе буде помилован један осуђеник, па је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или криминалца Вараву ком се судило истовремено.

Окупљени народ, подстрекаван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, ријечима: "Крв његова на нас и нашу дјецу", пишу јеванђелисти.

Пилат је тако и одлучио, рекавши: "Осудили сте невиног". Након тога је приступио ритуалном прању руку чиме је симболички скинуо одговорност са себе.

Осуђеног Христа војници су бичевали, ставили му на главу венац од трња и терали га да до брда Голгота носи крст, на којем је напослијетку разапет.

Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: "Исус Назарећанин, цар јудејски". За то вријеме Исус је молио Бога да им опрости, ријечима: "Опрости им, Боже, јер не знају шта чине".

Света јеванђеља наводе да је Христос у "девети час дана", односно у три часа послије подне испустио душу.

У моменту Христове смрти, пише у Новом завету, небо се потпуно помрачило, бијеснила је олуја, гробови су се отворили, а стијена на коју је стављен крст пукла је по неприродној линији.

Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.

Православни хришћани вјерују да је Христова смрт на крсту била жртва којом је цијели људски род ослобођен гријеха и претходио је највећем догађају – Ускрсу – којим је Богочовек побједио смрт и вјечну погибељ, као посљедице гријеха.

Пошто је Велики петак најтужнији дан у години, на тај дан звона не звоне, већ се служба означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу. Тог дана се у православним црквама служи служба – која се зове Царски часови, а увече се чита статија са изношењем плаштанице, опходом око храма и полагањем плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана