Васкрснуо живот у Попима

Драго ТОДОРОВИЋ
Васкрснуо живот у Попима

СТAРA црквица Успења пресвете Богородице, у Попима, позната као црква на Лућу, не може се из далека видјети. Тек кад са асфалта, који води за Тјентиште, сиђосмо на Тројанглу и попесмо се у планину, пред нама се, изненада, размакнуше брда.

На зеленој заравни, сакривена међу процвјеталим шљивама, као најљепши драгуљ, мирује бијела црквица са дрвеним звоником. Полуукопана у земљу, прекривена је храстовим "клисом". Срећемо мјештане, са дјецом и унуцима, пошли на Цвијети на јутарњу службу. Давно заборављена слика, поново оживљава у Попима, засеоку села Војновића.

- Хвала Богу на дару, погледајте, пуна је црква, говори, озарен, Слободан Ћосовић, црквењак. Народ се након толико година, поново причешћује и крштава у старој богомољи. На лучном улазу, на западној страни, у тесаном камену, уклесан је крст и 1834. година, мада је, кажу, црква много старија. Поред улаза, уграђена је полукружна ниша. Под је поплочан старим каменим плочама украшеним шарама. Касније је у цркви, дограђен и олтар  украшен царским дверима из 17. вијека, са оквиром у дуборезу. Ту је стара икона Пресвете Богородице, као и икона Светог Николе.

 У ниској, полумрачној просторији, коју освјетљава дневна свјетлост једног прозорчета и лелујави одсјај кандила и свијећа, стало је педесетак душа. Већином дјеце и омладине. Послије богослужења, вјерници су се причестили. Свештеник Душко Лаловић, парох миљевски, дарује вјернике са нафором и освештаним врбовим гранчицама. A онда је услиједило крштење 17-годишње Бојане и 13-годишњег Николе Лаловца, брата и сестре. Догађај који је вратио осмијехе и радост на лица. Поред њих - кум Мирослав Пљеваљчић, држи велику воштану свијећу.

Супружници Иван и Милена Лаловац, не крију радост због крштења дјеце. Бојана, ученица трећег разреда економске школе, рођена је у Дубровнику, гдје су Лаловци живјели до рата, а син Никола у Фочи. Дјеца су збуњена, кажу, и радосна, а честитке им, од другара из школе, пристижу СМС порукама.

   -У овој цркви су вјенчани моји родитељи и крштени нас тројица браће. Жеља ми је била да ми се и дјеца овдје крсте, да наставим традицију -  каже Иван. 

Ово им је, веле, срећан дан у животу. Крштење унука није жељела пропустити ни Иванова стара мајка Бојана, и Иванов брат Душан.

   -Е, мој синко, некад се овдје крштавало по стотину дјеце у години дана, а сад је чудо да се крсти једно за десет година, збори Бојана, која је на прагу девете деценије живота.

У црквеној порти - жагор. Родбина, комшије и пријатељи. Лаловцима честитају крштење дјеце. За столом, направљеним од дасака, постављена је  храна која је строго посна. Наздравља се ракијом шљивом, која је у храстовом бурету, годинама, чекала радостан догађај. Ово је крштење и васкрсење живота у Попима и цијелом крају, кажу мјештани.

Шездесетосмогодишњи Бориша Јојић о постанку цркве у Попима, слушао је, каже, као дијете, причу од својих ђедова.

Предање каже да су Турци у јањичаре одвели свештениковог сина. Попа су погубили на брвну, на оближњој Сутјесци и то мјесто се од тада зове Попов Мост. У селу, које ће се касније прозвати Попи, остала је мајка-попадија да тугује за сином који је одведен у Цариград. Кад је порастао и изучио турске школе, попов син је у свој завичај дошао као турски великодостојник и, случајно, набасао на старицу, која је била његова мајка. Препознала га је по младежу испод пазуха. Испунио јој је највећу животну жељу - саградио јој је цркву, у којој се молила до краја живота.

- Црква је прво започета височије, али је градњу спријечио турски паша, јер се црква није смјела ни одакле видјети, нити њено звоно далеко чути - прича Бориша Јојић. Зато је црква спуштена у долину, сакривена од погледа, али и вјетрова. Сви се слажу да је ово најстарија богомоља у фочанској општини

 - Тада је, највјероватније, посљедњи пут прекривена храстовим клисом - мисли Стојан Владичић, који се брине о цркви. Он вели да је ово једина богомоља за становнике Тјентишта, Врбнице, Војновића, Грандића,, Пријеђела, Љубине, Закмура, Белена, Мјешаја... На давно зарђалој металној плочици стоји да је објекат под заштитом државе. Које државе, мјештани не знају, јер се, засад, само они брину о њеној заштити.

 - Добровољним прилозима вјерника, лани смо прекрили цркву, новим храстовим "клисом",  а купили смо и ново звоно -  каже Радован Милановић, Иначе, старост и јединствена израда храстовог клиса, крова од седам слојева, цркву у Попима ставља у изузетне споменике културно-историјског насљеђа.

Грујо Милановић, инжињер грађевине, истиче да су једва нашли мајстора који је аутентично успио да прекрије цркву, онако како је то рађено прије 200 година.

 - Урадио је то, на стари начин, дрводеља Чедо Вуковић са Тјентишта - истиче Милановић и додаје да ће стари кров и ковани гвоздени чавли бити конзервирани и сачувани

                                                   Дјечак од Павловића

Историјски извори се слажу са народним предањем и наводе да је одведени дјечак, касније турски војни заповједник био, у ствари, Мехмед-паша Кукавица, из познате фочанске породице Павловић, из села Попи. Био је два пута босански везир 1752-1756. и 1757-1760. године. Касније је пао у немилост Порте и погубљен 1761.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана