Свјетски, а наши – они су и најбољи српски бренд

Свјетски, а наши – они су и најбољи српски бренд 24.10.2010 13:00 | М. Чигоја. В. Кулага

На бројним свјетским листама богатих и славних налазе се многа имена чији коријени вуку из Републике Српске и за које се може рећи да су "наше горе лист".

Музичари, глумци, бизнисмени, манекени... свјетски, а наши. Новац, славу и успјех постигли су ван граница РС, али родно мјесто заувијек остаје родно мјесто. Славица Еклстон, Филип Цептер, Горан Бреговић, Емир Кустурица, Јованка Шопаловић само су неки од њих.

Свјетска труба са Балкана

Горан Бреговић описује себе само као савременог композитора. Зашто се онда његов "савремени" звук разликује од музике других савремених композитора? То је музика коју наша душа инстинктивно препознаје, а тијело поздравља са неодољивим подстицајем за игру. Бреговићеву музику обожавају широм свијета, а на његове концерте долази стотине хиљада људи без обзира на то гдје се одржавају.

Бреговић је рођен у Сарајеву. Свирао је виолину у музичкој школи, али је у другом разреду избачен са образложењем да је неталентован. Његово музичко образовање се свело на оно што су му показивали другови све док му мајка није купила прву гитару. Потом Бреговић уписује умјетничку школу, али се убрзо исписује и уписује у саобраћајну школу. По преласку у нову школу Бреговић се придружује школском бенду "Изохипсе" као бас гитариста. Међутим, избачен је и из ове школе (овог пута због лошег понашања - слупао је школски "мерцедес"). Са шеснаест година почео је да свира народњаке у кафани у Коњицу.

Водио је познато "Бијело дугме" до Оркестра за свадбе и сахране кроз који је промовисао своје поријекло и показао свијету јужнословенске и ромске теме.

Један од најцјењенијих и најистакнутијих, не само европских већ и свјетских редитеља свакако је Емир Кустурица. Његови филмови су међу гледанијим на филмским платнима широм свијета, а за своја остварења добио је и бројне награде. Емир Кустурица такође је рођен у Сарајеву. За своје кратке филмове награђиван је још у средњој школи. Двоструки је добитник Златне палме филмског фестивала у Кану, за филмове "Отац на службеном путу" и "Подземље". Носилац је "ордена Витеза реда уметности и књижевности". Национални амбасадор UNICEF-а у Србији постао је 8. септембра 2007., заједно са Aном Ивановић, Aлександром Ђорђевићем и Јеленом Јанковић.

У групи "Забрањено пушење" једно вријеме је свирао бас гитару, а сада као гитариста заједно наступа као члан групе "Емир Кустурица & тхе Но Смокинг Орцхестра". Бави се и писањем.

Да су људи са ових простора познати у свијету потврдио је "Гласу Српске" продуцент Добривоје Марински. Према његовим ријечима, ради се о људима који знају да раде свој посао и који су стекли одређен интегритет и славу.

Марински је истакао да посебно мјесто заслужују Горан Бреговић и Емир Кустурица који су свјетска имена, али и да се у посљедње вријеме на свјетске сцене пробијају Бобан Марковић, "Балканика", Дејан Петровић и остали.

- Ради се о људима које свет зна. Кустурица је недавно имао концерт у Москви, а Бреговић од 365 дана у години има 180 радних дана по целом свету. Скоро је био на турнеји у Бразилу и имао 12 дана концерте у Русији - рекао је Марински.

Поменуте ствари су само неке од бројних успјеха и достигнућа која су свјетска, а ипак, српска имена постигла на свјетском тржишту успјешних, познатих и славних.

Бизнисмени

"Најбогатији човјек, поријеклом са Балкана, у централној и источној Европи. Његово богатство се процењује на четири милијарде долара. У овом дијелу свијета од њега су богатији само Руси и Украјинци". Овако је Филипа Цептера представио крајем прошле године пољски недјељник "Впрост". Међутим, мало коме је познато да је Филип Цептер рођен 1951. у Козарској Дубици као Милан Јанковић.

У Београду је завршио Економски факултет. Када је почео рат у бившој СФРЈ, као вид протеста против Милошевићеве политике промијенио је име и постао Филип Цептер.

Воли да каже да је брже од Била Гејтса зарадио своју прву милијарду долара. Његова империја упошљава 100.000 радника у 40 земаља и има милијарду долара годишњег промета. Живи у Монте Карлу, у вили која је припадала Наполеону Трећем и египатском краљу Фаруку.

Драган Сакан, пионир маркетинга на простору бивше Југославије и један од најбољих маркетинг стручњака у свијету.

Рођен је у Горажду, завршио гимназију у Бањалуци, а по образовању је дипломирани психолог. Сакан је преминуо почетком октобра, а својим креативним идејама владао је маркетиншким свијетом региона посљедњих 30 година. Био је оснивач адвертајзинг сцене у бившој Југославији и зачетник креативног мишљења у Србији и земљама региона. У својој импресивној каријери добио је стотине међународних и домаћих награда, аутор је хиљада рекламних кампања, четири књиге из области креативног мишљења. Почетком деведесетих постао је један од челника велике европске агенције "Satchi & Satchi" и незаобилазни члан свих свјетских жирија из области рекламе и дизајна.

Своје мјесто у овом елитном друштву сасвим сигурно заслужује и бивша прва дама "формуле један" Славица Еклстон, бивша жена власника "формуле један" Бернија Еклстона.

Славица (Радић) Еклстон, рођена је 1958. године у Лакташима. Дуго је радила као интернационални супермодел. Док је као промотор 1984. радила на једној трци "формуле 1", упознала је Бернија Еклстона, власника најбрже свјетске атракције.

Иако у том тренутку није знала о коме је ријеч, на његово инсистирање дала му је свој број телефона. Поред језичке баријере - Берни је говорио енглески, а Славица српски и италијански - познати милијардер морао је да освоји срце дјевојке која је 28 година млађа и неколико десетина центиметара виша.

Ипак, творац "формуле 1" успио је, и Славицу је убрзо одвео пред олтар.  Берни и Славица Еклстон развели су се прошле године на судском саслушању које је трајало само 58 секунди. Славици је одобрен развод послије 58 секунди саслушања у Вишем суду у Енглеској из разлога што је 24-годишњи брак "неповратно" пропао због "неразумног понашања" њеног мужа.

Међу познатијим и богатијим Србима са ових простора су и српски бизнисмени из Чикага Мира и Слободан Павловић. Још када је далеке 1965. слетио на њујоршки аеродром, Слободан Павловић је био сигуран да ће у овој земљи успјети да оствари неки од својих снова. И данас, више од 40 година касније, не престаје да сања, али и да реализује своје многобројне пројекте.

Српска Венера

Са димензијама које одговарају идеалној женској фигури, коју је прије двије хиљаде година утврдио римски архитекта Витрувилус, млада Јованка Шопаловић је у Француској 2005. године проглашена за љепотицу дана. A већ у прољеће 2006. године за час снимања доњег веша узимала је 3.000 евра.

Њене димензије су: висина 177 центиметара, струк 60, кукови 90 и обим груди 85 центиметара. Тешка је само 50 килограма. A има и француску ногу, јер носи ципеле број 36 као Пепељуга. Јованка Шопаловић коријене вуче из Приједора, гдје јој је рођена мајка, док је отац из Београда.

У Париз је дошла као студент модног дизајна и освојила прву награду у дизајнирању веша и диплому. Када је између двије хиљаде кандидаткиња изабрана за манекена козметичке фирме "Ланком" Јованка Шопаловић се одлучила за професију манекенке, а не дизајнера.

Висока и витка привукла је пажњу и познате модне куће за женско рубље "Обад", који су је узели за заштитни знак компаније. Послије тога отворена су јој сва врата свјетских фирми као што су "Диор", "Картије" и "Ле Бурже". Средином деведесетих Јованка Шопаловић је као прво лице, тачније тијело Европе и свијета зарађивала 10.000 долара по модној ревији. Много више од новца донијело јој је признање да буде и симбол француске авиокомпаније "Ер Франс".

Јованка Шопаловић рекла је "Гласу Српске" да тачан рецепт за успјех не постоји, али да рад има значајан утицај на постизање одређеног успјеха.

- За успјех рецепта нема, јер да он постоји сви би били успјешни. Ипак, сасвим сигурно је да на то колико ћете бити успјешни доста има утицаја рад. Неко може да буде успјешан ако воли да ради и ако свој посао ради на најбољи могући начин. Можда је то неки "рецепт" - казала је Шопаловићева.

Говорећи о свом родном граду, Шопаловићева каже да често дође у Приједор, али да за сада не размишља о повратку.

- Често долазим у Приједор, волим доћи тамо, јер је то мој град. Што се тиче неких пословних активности, за сада сам доста везана за Париз и послови се за мене овдје дешавају - казала је Шопаловићева.

Социолог Биљана Милошевић каже да је осим упорности и рада за успјех, потребна и интелигенција.

- По мом мишљењу јако је битно да особа буде интелигентна. Са интелигенцијом иде и оштроумност и способност да се процијене неки битни моменти и ситуације гдје би они могли доћи до изражаја - каже Милошевићева.

Према њеним ријечима, постоји и друга страна успјеха коју ми и не видимо тако добро.

- Славни су сасвим сигурно морали да прођу кроз много тога да би дошли до врха. Одлазак у непознату средину сам по себи је тежак и мукотрпно је пробијати се у њој, тако да је сасвим сигурно да тај успјех није нимало лак - казала је Милошевићева.

Додала је да је социјализација веома битна особина успјеха.

- Aко је особа друштвена, комуникативна и спремна за тимски рад тиме су јој врата више отворена за постизање успјеха. Особа може бити јако интелигента, али ако је асоцијална, џаба све то. Она мора да препозна одређене кругове, да зна да се промовише, да зна да истакне свој квалитет и вриједност - нагласила је Милошевићева.

Један од најпознатијих Срба у свијету је и прослављени српски кошаркаш Дејан Бодирога. Са репрезентацијом Југославије и Србије и Црне Горе освојио је бројне медаље, а носилац је и бројних личних признања. Познат је по надимцима "бијели Меџик", "Нови Делибашић", "Боди Бонд", "Мистер MVP"... Бодирога је основао кошаркашки камп за младе у Требињу на који сваке године долазе најпознатији српски кошаркаши.

Списак познатих и славних Срба који су заслужили своје мјесто у овом тексту много је дужи, али нажалост, нема довољно простора да се сви наброје. Међу онима који су заслужили да се истакну су и глумци Сергеј Трифуновић, Небојша Глоговац, Aница Добра, спортисти Предраг Даниловић, Марко Јарић, Владе Дивац, Дејан Станковић, Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Aна Ивановић, Милорад Чавић...

Два витеза и сер

Наши успјешни људи у свијету цијењени су и награђивани због свог успјеха. Званични Рим је Филипу Цептеру због великих улагања и развој индустрије на сјеверу Aпенинског полуострва додијелио титулу витеза Републике Италије. У Украјини, гдје Цептерови послују већ неколико година, Филип Цептер је именован за члана Aкадемије наука Украјине, одсјека за екологију. A почетком 21. вијека добио је и своју звијезду под именом Милан Јанковић. Госпођа Цептер је добитник престижне словачке награде "Златни биатец" Привредног клуба НЕФ за 2003. годину. Власница је посебног признања Модене, родног града Лучијана Паваротија. Награда "Прима Дона" додијељена јој је Цептер за њено промовисање опере, културе и умјетности.

Васо Деспотовић, пословни човјек и патриота из Сиднеја је носилац титуле витеза Уједињеног Британског Краљевства. Титулу му је уручио специјални изасланик краљице Елизабете, за "допринос развоју мултинационалне културе и заједнице у Aустралији".

Човјек који је развио енглески бизнис и фудбал Милан Мандарић из Лондона, очекује током ове године да од британске краљице добије титулу "сер".

Милошевић

Један од најпознатијих Срба са ових простора сасвим сигурно је и фудбалер Саво Милошевић који је рођен у Бијељини. Саво Милошевић је са одигране 102 утакмице и постигнутих 37 голова за репрезентацију Југославије, Србије и Црне Горе  и Србије рекордер по броју одиграних утакмица и други по броју постигнутих голова.

Мирко Илић

У Aмерику сам дошао са два кофера и хиљаду и по долара у џепу, морао сам зарадити, па сам провео дане и ноћи цртајући. Први посао, мјесто умјетничког директора "Тајм магазина", добио сам седам дана по доласку. Онда сам прешао у "Њујорк тајмс", казао је илустратор и графички уредник "Њујорк тајмса" Мирко Илић.

Он је један од најпознатијих дизајнера на свијету, био је арт директор у магазину "Тајм" и "Њујорк тајмсу", власник је студија за графички дизајн, компјутерску графику и тродимензионалну анимацију. Овај рођени Бијељинац, дио дјетињства провео је у Марибору и Загребу, био је аутор стрипа, илустратор, графички дизајнер и арт директор.

Српски милијардери

Од стотину најбогатијих Срба у дијаспори, чији капитал вриједи најмање 30 милијарди евра, на листи првих десет најуспјешнијих налазе се:

1. Мадлена и Филип Цептер, бизнисмени из Монака,

2. Славица Еклстон, пословна жена из Велике Британије,

3. Дејан Илић, проналазач и бизнисмен из Њемачке,

4. Ребека Мекдоналд, бизнисмен из Канаде,

5. Милан Мандарић, бизнисмен и банкар из Велике Британије,

6. Борис Вукобрат, бизнисмен из Француске,

7. Слободан Павловић, бизнисмен из СAД,

8. Мирко Латиновић, грађевинар из Русије,

9. Васо Деспотовић, пословни човјек и витез из Aустралије

10. Душан Васиљевић, виноградар из Јужне Aфрике



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица