Сва дјеца су размажена онолико колико им је дозвољено да буду

Глас Српске
Сва дјеца су размажена онолико колико им је дозвољено да буду

Види се да си јединац! Мислиш да се цијели свијет врти око тебе. Размажен си, уображен и себичан.

Јесте ли и сами некада упали у замку стереотипа, па ове етикете олако залијепили на лице и наличје дјеце без браће и сестара? Већ на прво сазнање да су јединци, оптужили сте их за бахатост и осудили на игнорисање? Назвали их арогантним чудацима и усамљеницима неспособним за живот? Ако сте прихватили мишљење о јединцима као бићима која не знају да дијеле ни емоције ни ствари, јер им родитељи превише угађају и немају конкуренцију у дому, можда је вријеме да их погледате из другог угла. Јер, новија истраживања показују да су они размажени и себични онолико колико и сва друга дјеца. Могу да буду, али и не морају.

- Мит о њиховој размажености је најраспрострањенији, али да је то само мит говори чињеница да прилично размажене дјеце има и у породицама са више малишана - тврди психолог Сузан Њуман, аутор књиге о задацима родитељства са једним дјететом.  Многобројна истраживања рађена посљедњих 30 година оповргла су приче о јединцима, показујући да њихово понашање највећим дијелом зависи од васпитања. Врло је доминантан и стереотип да они воле свима да шефују, што опет није тачно. Дјеца то раде онолико колико им родитељи допусте.

Када чујемо да је неко јединац, најчешће га прогласимо усамљеником који није научио да се игра са другом дјецом, па не зна да дијели играчке, запажања и осјећања. Помислимо да никада није морао да се бори за пажњу и наклоност. Сви су му само “титрали”, па је могао да бира шта ће јести, коју играчку ће имати, шта ће обући. Навикао је да му родитељи, бабе и дједови купују поклоне и испуњавају хирове, а ако има и тетку, довољно је само да покаже прстом шта жели. Због тога, наводно, друштво вршњака само ремети његово “царевање” и љуља му “трон”. Но, ни то није тако црно-бијело.

- Та дјеца се развијају као и сва друга, јер иако немају браћу и сестре, уче да комуницирају са рођацима, вршњацима у парку, вртићу, школи. Штавише, она најчешће воле да буду у друштву друге дјеце, баш зато што су јединци, тако да се вјероватно и више од других труде да буду прихваћени у игри и у друштву. Понекад им је “улазница” за дружење управо широкогрудост - објашњава Њуманова.

Студија коју је др Тони Фабло радио у периоду од двадесетих до осамдесетих година прошлог вијека, разбила је још један мит. Он је објаснио да прича о томе да се јединци не сналазе у животу - јер су сва пажња и љубав родитеља усмјерене на њих, па када одрасту, нису способни да сами доносе одлуке, прилагођавају се на промјене и другима удовољавају - није тачна.

- Јединци се једнако добро или чак и боље адаптирају на нове околности, неријетко су бољи ђаци од осталих и имају богатији фонд ријечи - тврди Фабло. Јединци показују сјајне резултате на тестовима интелигенције и чешће се одлучују на стицање високих академских диплома. Како добијају неподијељену пажњу родитеља и више разговарају са њима, богати им се рјечник, што неспорно утиче на развој интелигенције - казао је он.

Психолози кажу и да јединци углавном развијају веома близак однос са родитељима, па тај модел касније преносе и на однос са супружником. Потребна им је блискост и зато граде присне, посвећене односе. Али да не би манипулисали својом позицијом, користећи статус јединца као привилегију, савјет стручњака је да одрасли не наглашавају чињеницу да су они једни, једини. У противном заиста могу да помисле да је свијет позорница само за њих. Важно је да се што раније и што интензивније “мијешају” са другом дјецом, да се играју са њима, тренирају тимске спортове, иду на екскурзије и рекреативну наставу... У таквим околностима имају сасвим подједнаке шансе као и остали да (не)израсту у саможиве и размажене људе.

 

Воле да се друже са другима, цијене себе

Као контратежа стереотипу да јединци нису добри пријатељи, долазе новије студије које показују да су они често социјално писменији. Праћењем понашања дјеце у британским вртићима, васпитачице су примијетиле да јединци лакше формирају и пажљивије одржавају пријатељства, а при томе се не плаше самоће, што је веома важно.

- Јединци воле да проводе вријеме сами са собом, што се претвара у сигурност да ће их и други вољети. Отпорни су на притисак вршњака, нису спремни да жртвују лични интегритет зарад друштвеног припадања. Превише цијене себе да би тако нешто урадили. Њихов идентитет мање зависи од пријатеља које имају, а више од тога каквом особом сами себе сматрају - рекао је психолог Карл Пикард.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана