Шенген се /не/ враћа

Мјесто Шенген у Луксембургу постало је синоним за слободно кретање, али запослени у тамошњем музеју, препуном докумената о том споразуму, страхују да би могли да остану безу посла.

Становници овог мјеста уз ријеку, код кога се спајају Луксембург, Француска и Њемачка, са стрепњом прате како се пред таласом избјеглица и нападима терориста једна за другом затварају европске границе.

Пет земаља које су усљед мигрантске кризе вратиле контролу на своје границе - Аустрија, Њемачка, Данска, Шведска и Норвешка - наставиће да заустављају возила и пролазнике барем до фебруара идуће године, а многи тврде да ће контрола бити настављена и након тог рока.

У екстремним околностима суспензија шенгенског режима може потрајати до маја 2018. године.

Градоначелник Шенгена Бен Хоман не вјерује у скоро проширивање ЕУ након свега што се десило унутар ње у посљедње вријеме, наводи загребачки "Глобус".

Он појашњава да је тешко говорити о проширењу, с обзиром на све оно што се догађа, укључујући масовни долазак људи из Сирије и других земаља.

Холанђани су чак предложили стварање "мини Шенгена", који би укључивао Аустрију, Белгију, Луксембург, Њемачку и Холандију, али Берлин то није подржао.

Њемачка је, ипак, због миграната морала да затвори границу, а француска влада је након напада у Паризу 2015. године, у којима је убијено 130 особа, увела јаче контроле на границама.

"Ако ЕУ жели да сачува Шенген, треба обновити контролу на својим спољним границама", сматра Камино Мортера из Центра за европску реформу са сједиштем у Лондону.

Он вјерује да ЕУ мора да успостави центре за управљање мигрантима у земљама попут Турске, Јордана и Египта, гдје би се преко једне европске агенције за азил процесуирали захтјеви, а онда мигранти, према договореним квотама, распоређивали директно у европске земље.

Иако је споразумом са Турском заустављен велики талас долазака преко Грчке, будућа криза могла би да доведе Италију у велике проблеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.