Седам година пакла у Сирији
Дамаск - Прије тачно седам година почеле су антивладине демонстрације у Дамаску, главном граду Сирије. Проваљено је у војна и полицијска складишта оружја. Почео је грађански рат, а затим су се преко Сирије ломили интереси великих сила.
Од тада је погинуло више од 400.000 људи, а земља је разорена.
Обећања о миру и крају рата су мртво слово на папиру. Само у посљедњих 15 дана, у региону источна Гута близу Дамаска, погинуло је најмање 1.000, а рањено 4.800 људи.
На сваком квадратном километру земље с историјом дужом од 5.000 година били су трагови неке цивилизације. Сирија је називана колијевком цивилизације, бисером Блиског истока, земљом јасмина. Тамо је настао и угарит, први алфабет.
Никада нису имали много, али оно што су имали дијелили су са другим добронамјерним људима. Нису говорили стране језике, али су чак и у најудаљенијем селу знали да кажу: "Добро дошли у Сирију." Све до марта 2011. године, када се све промијенило.
Експлозије, бомбе, топови, пушке, авиони, разарања, страдања. Многи су са оно мало преосталог у кеси или с торбом на леђима кренули. Негдје... Далеко од свега што се тамо дешава.
Већ седам година нестају дијелови Дамаска, сук у Алепу. Нема ни дијелова Палмире, једног од најзначајнијих и најпознатијих свјетских археолошких налазишта. Уништени су Рака, Дара, Дер ел Зор, Хама, Хомс, Идлиб и Малула.
- Од када су почеле гранате да падају, нико није пролазио улицом. Ако бисте и видјели некога, ишао је у радњу или због нечег веома важног - каже Низар Ахмади из Дамаска.
Сирија је имала око 23 милиона становника. Више од половине их је расељено. Око милион и по их је у Турској, и по милион у Јордану и Либану. Неки су балканском мигрантском рутом стигли до Европе, ријетки до Америке.
Најчешће су у мигрантским центрима, чак и у својој земљи.
- Понеко одлази напоље тражећи храну или оде до своје куће. А када почну борбе, ваздушни удари или бомбардовање, многи се не врате - рекао је Павел Кржљек из Међународног Црвеног крста.
Они који су тамо, а не живе у Дамаску који је једини очуван, суочавају се са страхом и разарањима. У неким градовима струје нема и по 15 сати.
- Слаба сам и стара. Једем само јечам. Наша кућа је срушена у бомбардовању. Немамо хране, уопште - говори Далал Курди из Дамаска.
У међувремену, стижу обећања из свијета. Одржавају се сусрети у Бечу, Женеви, Сочију, Астани. Користи нема - договори, закључци и резолуције остају само на папиру, док народ пати.
Уласком Русије 2015. године ситуација се мало побољшала. Али и даље трају сукоби међународне коалиције предвођене Америком и државних снага.
Асадове снаге се боре против побуњеника и слободне сиријске војске која је прерасла у терористе. Званично, Исламска држава је протјерана из Сирије.
Већ седам година на лицима Сиријаца нема осмијеха. Нестао је као и њихови домови.
Неки су се и вратили. Очекивали су огњиште, а затекли су згариште. Ипак, вјерују да ће некад бити боље.
Подијељена источна Гута
Снаге сиријске владе подијелиле су на два дијела енклаву источна Гута на рубу Дамаска. Тиме је, како се наводи, нанесен ударац побуњеницима и створен ризик од погоршања тешке хуманитарне ситуације у предграђу главног града.
Медији повезани са сиријском војском и њеним савезником, либанским Хезболахом, наводе да су владине снаге пробиле линије побуњеника и успоставиле коридор кроз побуњеничку област источна Гута.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
