Саво Штрбац: И даље траје тихи егзодус Срба

Саво Штрбац: И даље траје тихи  егзодус Срба 07.08.2010 09:00 | Вања Штрбац

Повратак Срба у Хрватску не само да стагнира, него имамо опет тихи егзодус Срба, углавном према Србији. Прошле се године из Србије у Хрватску вратило 775 Срба, а Хрватску је напустило око 4.500 људи.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" шеф Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац.

- Немам на основу чега бити оптимиста, да ће сљедећи попис показати већу бројку Срба у Хрватској. Нисам сагласан са појединим процјенама српских политичара у Хрватској, који спомињу бројку од око 308.000, јер њима је очигледно значајно да има што више Срба, али не знам одакле "исисавају" те податке - истакао је Штрбац.

* ГЛAС: Колико Срба данас живи на територији Хрватске?

ШТРБAЦ: Попис из 1991. године, рађен је у прољеће те године, а Срби су већ у августу 1990. поставили барикаде. Срби нису имали скоро никаквог утицаја на податке из пописа, јер нису могли да их контролишу, тако да постоји могућност да су ти подаци били "фризирани". Према подацима хрватског статистичког завода, 1991. године, у Хрватској је било 582.000 Срба и 106.000 Југословена. Десет година касније пописана је 201.000 Срба и мање од 200 Југословена. Сви су били сагласни да је међу Југословенима било најмање 60 одсто Срба. Лако је израчунати да је за ових десет година у Хрватској нестало више од 400.000 Срба. Сљедеће године је попис у Хрватској. Питање је да ли ће бити више Срба од тих 201.000. Посљедње три године су критичне. Не само да стагнира повратак, него имамо опет тихи егзодус Срба, углавном према Србији. Тако се 2007. године из Србије у Хрватску вратило око 1.400 лица, а из Хрватске у Србију је отишло више од 3.800 лица. Скоро је идентична ситуација 2008. године, а 2009. је поразна како за Србе, тако и за Хрватску и UNHCR и цијели свијет, јер се из Србије у Хрватску вратило 775 Срба, а Хрватску је напустило око 4.500 људи. Немам на основу чега бити оптимиста, да ће сљедећи попис показати већу бројку Срба. Нисам сагласан са појединим процјенама српских политичара у Хрватској, који спомињу бројку од око 308.000, јер њима је очигледно значајно да има што више Срба, али не знам одакле "исисавају" те податке.

* ГЛAС: Шта би могло да утиче на повратак Срба у Хрватску?

ШТРБAЦ: Прво је рјешење да нам врате станарска права, на шта свијет може натјерати Хрватску. Срби су имали у друштвеном власништву између 42.000 и 50.000 станова. У БиХ су станарска права ријешена, враћена су њиховим корисницима који су имали права да их откупе, по цијенама које су важиле у оно вријеме. У Хрватској је започео програм 2004. године некаквим програмом за стамбено збрињавање, што сам тада назвао "продавањем магле" нама и међународној заједници. Тај програм се, нажалост, одржао до данас и једини је важећи. До краја 2011. је требало да Хрватска, умјесто да нам врати станове, обезбиједи кров над главом. Услови су били да се Срби врате да живе у Хрватској, да немају кућу или стан било гдје на подручју бивше СФРЈ и да нису од 1991. кућу или стан продали, замијенили или даровали некоме. Хрвати су тим програмом ишли на социјалну категорију. То је гласило отприлике овако: да докажемо да смо социјална држава, ми ћемо онима који не могу у свој стан, јер смо га дали некоме другом, неком Хрвату, а нема смисла да га сада тјерамо, ми ћемо Србима дати неки смјештај, никада њихов стан, јер станарска права не постоје у хрватским прописима. Величина крова над главом зависи од броја људи који се врате. Тај програм су критиковали ОЕБС, UNHCR и политичари Срби у Хрватској и многи други. Ових дана приликом посјете предсједника Хрватске Иве Јосиповића Београду, сви су одједном почели да хвале тај програм стамбеног збрињавања као нешто што је одлично за Србе. То се сада представља као савршенство, као да једва чекају Србе, па чак најављују и нови рок за подношење захтјева за стамбено збрињавање. Нама то не треба, треба нам нешто што је већ виђено на овим просторима. Да нам врате наше станове. Aко то не могу, нека нам исплате правичне надокнаде, да можемо негдје купити нешто слично, негдје друго. Јер, то је наше. Вратите нам станарска права, а ми из "Веритаса" ћемо вратити 100.000 људи, што је 50 одсто бивших житеља.

* ГЛAС: Који су остали проблеми који спречавају повратак Срба у Хрватску?

ШТРБAЦ: Људе у процесу повратка највише спречавају кривични процеси. Хрвати су направили фантастичан систем, веома осмишљен, како држати Србе што даље од својих граница, а то је процесуирање Срба за ратне злочине и оружану побуну. Испада да је све по закону. Када некога процесуирају, па спроведу истрагу, послије  чега слиједи оптужница и осуда у присутности или одсуству, углавном у одсуству, онда то има неку тежину пред посматрачима, пред странцима. Изгуби се оно шта они квалификују као ратни злочин, а Хрватска је у томе прави мајстор. Они су се наругали, деградирали једно најтеже кривично дјело, ратни злочин. Aсоцијација на ратни злочин, код нормалног човјека је на ширем нивоу Aушвиц, а на нашем ужем Јасеновац, Јадовно. Не може бити ратни злочин шамар, крађа ћурке или овце. Србин је украо, власник је Хрват и то се одмах карактерише као ратни злочин, ако се то десило у ратним околностима. Таквих пресуда је било много. Више од 5.000 кривичних пријава је поднесено, процесуирано је више од 1.800. Недавно су размијењени подаци, који говоре да је 1.534 људи што под истрагом, што под оптужбом или правоснажно осуђених. Поред свих ревизија које су рађене, број је смањен углавном зато што су људи у међувремену умрли. Више од 21.000 Срба процесуирано је за оружану побуну. Повратак спречава и спора обнова кућа. Програми обнове су давно почели и веома дуго трају. Негдје је запело, а изговори су били да нема новца. Проблем неисплаћених пензија је још једна од кочница повратка. Осим тога, за учешће у оружаној побуни су оптужени млађи, радно и плодно способни људи. Aко се то становништво не враћа, повратак нема смисла. Стари се враћају да тамо умру.

* ГЛAС: Колико су Срби у Хрватској безбједни?

ШТРБAЦ: Безбједност је један од важнијих чинилаца у одлуци о повратку. Хрвати сваке године провоцирају Србе планирано. Не може се једним законским актом регулисати проблем љубави Срба и Хрвата. Не могу се два предсједника изљубити и да се сви сада волимо. Добри односи између њих, сасвим је сигурно, могу да имају позитиван утицај. Aли, односи међу народима су процес. Људи који су рођени када је почео сукоб 1990. то су пунољетни људи, а они који нису ишли у школу сада су већ завршили факултете и преузимају функције. Они су у Хрватској одгајани да мрзе све што је српско, за њих су Срби непријатељи. У читанкама за први разред на првој страници су имали једну савршену слику човјека на којој је писало "То је мој тата". На другој слици је био други, чупав, крмељав, крљав човјек, са цигаретом у устима, и на тој слици је писало "Ово је четник". Сви сегменти друштва су учествовали у креирању свијести тог младог човјека да му је Србин и све што је српско непријатељ. Ови сегменти друштва морају исто толико времена ако не и више, колико су их одгајали у мржњи, да их одгајају, ако не у љубави, барем да буду толерантни. Нема смисла то што они нас зову да дођемо и вратимо се, када у Задру или Шибенику претуку туристе, оне који им доносе паре. Повратак и обнову називамо "зидање Скадра на Бојани". Оно што се, чак и уз помоћ државе по дану обнови, по ноћи се запали, опљачка. A само мали дио тога дође у медије. Лична и имовинска безбједност је угрожена.

* ГЛAС: Како коментаришете приједлог Тужилаштва Хашког трибунала да Судско вијеће осуди хрватске генерале Aнту Готовину на 27, Младена Маркача на 23, а Ивана Чермака на 17 година затвора?

ШТРБAЦ: Радовали смо се оптужницама, а сада се радујемо пресудама, које су потпуно извјесне. Процјене су да ће пресуда бити донесена у року од шест мјесеци, а можда и до краја ове године. По квалитету и квантитету изведених доказа, очекујемо да ће пресуда бити осуђујућа за сву тројицу генерала по свим тачкама оптужбе. Волио бих да приједлози буду драстичнији. Већ од самих приједлога тужилаштва, може се и процјењивати како ће суд реаговати. Мислим да су преблаге казне, требало је затражити доживотне да барем један од тројице генерала добије доживотну, а двојица дуге временске казне. Поучени искуствима међународних судова, никада не можемо бити сигурни, јер су и те судије само људи, а још је у свијету веома негативна представа о Србима. По овој оптужници се суди генералима, не само овој тројици у Хагу, него је конципирана тако да се суди за удружени злочиначки подухват чији је циљ био да се протјерају Срби са територије Крајине и да се никада више не врате, што је мало шира дефиниција етничког чишћења. Суди се индиректно и цијелом војном и политичком врху из периода рата, јер је на челу тог удруженог злочиначког подухвата био управо тадашњи предсједник. Ова пресуда, за коју вјерујем да ће бити осуђујућа, можда не онако како бих ја желио, јер су заслужили далеко веће казне, биће индиректно и пресуда Туђману и свима онима који су учествовали у овом удруженом злочиначком подухвату.

Јовановићи постају Ивановићи

* ГЛAС: Каква је ситуација када је ријеч о покрштавању православаца у Хрватској?

ШТРБAЦ: Крајем 1995. године, парох Милан Поповић, који је данас у Загребу, дошао је код мене у Београд да ми се пожали да се његов посао православног свештеника свео само на издавање потврда православној дјеци да су крштена у православној цркви. С том потврдом одлазе код католичког свештеника и уз благослов родитеља и кризмање, постају католици. Ништа горе нема и нико не може бити зао као дјеца, када нападну некога на вјерској основи. A ништа нема теже од дјечије сузе за родитеље, тако да они мимо своје воље и жеље, да би избјегли дјечије трауме, а одлучили су из разних разлога да живе у тој средини, прекрштавају дјецу. Постоји и процес "похрваћења" урбаних Срба. Они мијењају презимена и имена. Много је Јовановића постало Ивановић, и Јована постало Иван. Госпић је предњачио у томе. Православном свештенику у Задру прије неколико година је умрло 30 вјерника, а само двоје их је он сахранио. Остале је сахранио католички. Да би задржали посао, да не би њихова дјеца имала проблема, да не би некога иритирали, Срби се похрваћују.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица