Саша Рисојевић, психолог: Развијена самољубав значи бољи живот за себе, али и за друге

Александра Маџар
Саша Рисојевић, психолог: Развијена самољубав значи бољи живот за себе, али и за друге

Људи се често изненаде када чују да је узрок њихове патње мањак његе и љубави коју себи пружају. У нашем друштву и култури ријеч самољубав није толико устаљена, а и када се користи, често има негативно значење.

          

 

 

 Друштвена “правила” која чујемо кроз одрастање као што су: “Ко се хвали, тај се квари”, “Не стављај себе на прво мјесто, ниси ти најважнији!”, “Ко воли себе тај је егоиста и нарцисоидан”, а да при томе ни не знамо шта то значи, већ само имамо доживљај да је то нешто непожељно, говоре нам да није у реду показивати љубав према себи и мислити на себе. Овакво понашање се често изједначава са себичношћу, а како свако од нас жели да буде прихваћен у друштву и заједници, јасно је зашто онда усвоји  наведена “правила” и понаша се према њима.

Оваквим уводом и објашњењем за “Глас плус” почео је причу о самољубави психолог Саша Рисојевић, објашњавајући да нико не жели да буде означен као себични нарцисоидни егоиста, међутим ствари су мало другачије и потребно је да јасно разграничимо појмове себичности и самољубави. У чему нам је Саша и овај пут помогао.

- Себичност као дефиниција се може описати као тенденција и понашање особе да задовољи искључиво своје потребе, вриједности и циљеве, не узимајући у обзир циљеве, вриједности и потребе других људи. Себична особа не дијели стечено, те не преза од различитих стратегија како да дође до остварења свог интереса, са којим чак може да повриједи другу особу. У том смислу себична особа себе сматра вреднијом од других - објаснио је Саша.

Са друге стране, истиче он, особа која осјећа здраву самољубав, не доживљава себе вреднијом особом од других и због тога је спремна да своја добра подијели и са другима. На овај начин видимо да су самољубав и себичност у ствари потпуно различити појмови.

- Укратко речено особа која воли себе, себи пружа саосјећање, његу, разумијевање, мање се осуђује, те прихвата себе као личност, а мијења она понашања за која сматра да нису у складу са њом и њеним вриједносним системом - казао је Рисојевић.

Зашто је самољубав важна?

Свака особа има своје потребе, жеље и интересе које ако задовољи има прилику да води испуњенији живот. Особа која воли себе зна и да “чује” себе и препозна своју потребу. Будући да она вјерује да је вриједна и да заслужује квалитетан живот, она ће чинити ствари којима ће задовољити своје потребе.

- То практично значи да ће она у ситуацијама губитака препознати своју потребу за разговором и разумијевањем, обезбиједити себи то позивајући блиске особе или ће разумјети важност туговања и обезбиједити себи вријеме за туговање. Такође, овакве особе себе неће окарактерисати као глупе и неспособне након што направе грешку, већ њу могу да доживе као прилику за напредак и коригују своје понашање - прича Рисојевић.

Људи који себе његују схватају важност одмора за здрав и квалитетан живот, те га себи пружају на дневном плану, а ако то нису у могућности, онда себе посебно награде у првој прилици која се укаже. Они живе квалитетније животе, јер су добри према себи, а самим тим могу бити добри и за друге.

- Људи који имају развијену самољубав не боје се блискости, а ни могућности да остану сами, јер вјерују да могу и тако да преживе. Самоприхватање им даје могућност да пружају праву аутентичну љубав према другима, показујући себе онаквима какви јесу, без страха да ће бити одбачени. Зато се каже да тек када човјек воли себе може стварно да воли другу особу - наглашава психолог.

Како развити самољубав?

Први кораци су да се препознају тренуци када према себи испољавамо самољутњу или нереалну самокритичност, зауставимо се у том самопрогањању, извинимо се себи и пружимо разумијевање за властито понашање. Након тога добијамо прилику да га промијенимо и да буде у складу са нама.

- Важно је да освијестимо своје потребе, жеље и интересе. То можемо учинити тако што ћемо писати листе жеља и правити планове како да их остваримо. Људи се изненаде колико “само” то што су себе почастили сладоледом, пружили си квалитетан дневни одмор, спавање или разговор са блиском особом може утицати на њихов осјећај испуњености и живљење живота у складу са својим вриједностима. Изградња самољубави је процес који захтијева вријеме, а управо је давање себи времена, исказивање стрпљења према себи и праћење властитог темпа у процесу промјене важан дио пружања љубави и прихватања према самом себи - закључио је ову причу Рисојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана