Ранко Рајовић: Деца морају да мењају досадашњи начин учења

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" извршни директор MENSA Србије и предсједник свјетског MENSA комитета даровите дјеце Ранко Рајовић и додао да су студије показале да употребног, односно корисног знања нема у Србији, БиХ, Хрватској, као ни у Македонији.

- PISA тест је показао да наша деца имају релативно добро репродуктивно знање, док смо по оном функционалном (употребном), од којег зависи национални бруто доходак, међу последњим у Европи. Наша деца јесу интелигентна, али та интелигенција не даје резултате што говори да негде грешимо - истакао је Рајовић.

* ГЛAС: Рекли сте да данашње дијете није исто као дијете прије 60 година, када је настала литература по којој велики број педагога на територији некадашње Југославије и данас ради. Како то ријешити?

РAЈОВИЋ: То исто важи и за Европу, то је управо један од разлога зашто она толико заостаје за Aзијом.

* ГЛAС: Гдје су ђаци са ових простора када је ријеч о знању?

РAЈОВИЋ: PISA тест је показао да наша деца имају релативно добро репродуктивно знање, док смо по оном функционалном (употребном), од којег зависи национални бруто доходак, међу последњима у Европи. Иако се у медијима константно "провлачило" како су наше школе и ђаци најбољи, јако лоши резултати на PISA тесту су показали другачије, односно да наша школа заостаје за европским које, опет, каскају за источно-азијским. Како ћемо правити функционалну државу ако немамо довољно употребног знања? Студије су показале да употребног, односно корисног знања нема у Србији, БиХ, Хрватској као ни у Македонији.

* ГЛAС: Због чега наша дјеца нису способна да функционално размишљају док азијска јесу?

РAЈОВИЋ: Једна је од претпоставки да је ријеч о посебним врстама стимулације (кроз игру, традицију, културу..), коју деца у најбоље пласираним земљама имају од раног дјетињства. Ми смо у програм увели нешто ново за Европу. То је посебна врста менталне стимулације. У почетку је било отпора старијих колега, који су говорили да је то малтретирање деце. Ипак, брзо смо показали да наша деца, ако им одређене активности дајемо кроз игру, већ у петој години могу да постигну сложене форме апстрактног размишљања. Увек морамо имати на уму то да не смемо потцењивати способности деце, посебно не у периоду када се мозак најинтензивније развија, од треће до пете године. Математичка се способност развија кроз игре серијације и класификације. Имамо их и ми у Европи, али не као оне у источној Aзији. Ми све морамо да прођемо на конкретном нивоу, деца морају видети објекте с којима раде и разврставати их по неком обележју. У Aзији је то другачије, имају активности у којима је задатак замишљати елементе који се потом разврставају по неком обележју или величини, што је жељени апстрактни ниво.

* ГЛAС: Ваш програм "Никола Тесла центар" доживио је велики успјех у бројним земљама?

РAЈОВИЋ: Програм "Никола Тесла центар" смо конципирали на три дела. Деца морају да мењају досадашњи начин учења, јер све већи број ђака има поремећаје као што су дислексија, дискалкулија, дисграфија и други који их ометају у учењу. Ови поремећаји настају као недостатак обичне дечије игре у виду трчања или скакања, када се мозак развија. Када деца седе по три или четири часа дневно, неке регије мозга се довољно не развијају и онда се то покаже као проблем тек када дете крене у школу. Прва фаза овог програма, који чини спој медицине и педагогије, јесте развој мозга детета и ту учимо родитеље да разликују које активности су добре, а које штетне за малишане. Потом се ради на едукацији васпитача у вртићима и напослетку се ради ставка "учење". Програм је увелико заживио у Норвешкој, Чешкој, Швајцарској, Словенији, Италији, Хрватској, Мађарској, БиХ, Црној Гори, Србији, Македонији, Бугарској и Румунији. На позив Министарства просвете и културе Републике Српске радили смо пилот пројекат на овом подручју а потом се у њега укључио и UNICEF који га финансира у пет градова Српске (Бањалука, Приједор, Добој, Бијељина и Требиње). На позив вртића или школе, радимо семинаре за васпитаче и учитеље, а организујемо и једноипочасовне родитељске састанке да бисмо их детаљно информисали.

* ГЛAС: Како подстаћи дјецу предшколског узраста да уче праве ствари и шта је најбоље за њих у том периоду?

РAЈОВИЋ: Према старој педагогији, дете почиње са комплексним формама учења тек од седме године. Сва истраживања, међутим, показују да је то веома касно, тако да ми са симулацијом апстрактног учења и размишљања почињемо већ од треће године. Децу треба да учимо функционалном, односно употребном знању.

* ГЛAС: Колико времена дјеца смију да проводе испред рачунара и како препознати када то постаје штетна навика?

РAЈОВИЋ: Претерана употреба рачунара може бити веома штетна, јер деца предшколског узраста дневно проводе чак четири часа испред рачунара или ТВ пријемника. Недостатак аеробних активности оштећује и смањује неке важне дубоке структуре мозга.

* ГЛAС: Колико је важна улога родитеља у развоју дјечијег интелекта?

РAЈОВИЋ: Пресудна је улога родитеља који морају да схвате да је коефицијент интелигенције детета, њихова брига и одговорност. Aко изостане правилна стимулација, поједине способности дете неће ни развити у пуном биолошком облику. Сва данашња оштећења код деце су настала управо у првих пет или шест година живота и то због незнања родитеља. Скоро свако друго дете у региону средње Европе има већ неки облик поремећаја говора, а то су регије које формирају највећи број синапси које су важне у укупним способностима детета. Наша деца јесу интелигентна, али та интелигенција не даје резултате, што говори да негдје грешимо.

* ГЛAС: Истраживања су показала да се дјеца са изузетно високим коефицијентом интелигенције тешко прилагођавају друштвеним нормама?

РAЈОВИЋ: Ова деца су осетљивија, али то не значи да имају неких потешкоћа. Ипак, са њима морамо да радимо на неки други начин, а постоје и програми за инклузију даровите деце. Европа је правила грешку јер је сматрала да не треба правити овакве програме, "јер су та деца паметна и снаћи ће се". Међутим, показало се да од 100 одсто потенцијално даровитих, само 15 одсто постане заиста такво. Тако и чланови MENSA морају да имају неку пажњу друштва које ће им пружити подршку.

* ГЛAС: Да ли у будућем периоду у БиХ, односно Републици Српској планирате да спроведете нова тестирања?

РAЈОВИЋ: Тестирања смо имали прошле године само у Сарајеву и у Бањалуци гдје су остварени готово једнаки резултати, а ове активности планирамо  у Зеници, Мостару и Требињу.

Чланови

* ГЛAС: Који су то чланови MENSA Србија на које сте нарочито поносни?

РAЈОВИЋ: У оквиру MENSA имамо чланове који су студенти најпрестижнијих светских универзитета, као што су на пример, Ратко Јовић који је завршио чувени Итон, Лазар Крстић који је завршио Јејл, Ивана Громњак која је једна од најбољих математичара на Оксфорду, Наталија Молта која студира на Харварду, дечији писац Урош Петровић који је четврти на светској ранг-листи и који је прошао најтежи тест интелигенције, чувени "Икс тест". У MENSA су сви интелигентни, док је 15 одсто оних даровитих чланова. У општој популацији имате 0,7 одсто даровитих.

"Никола Тесла центар"

Систем учења "Никола Тесла центар", чији је аутор Ранко Рајовић, створио је систем учења заснован на теоријским основама неурологије, неуропсихологије и других наука, посебно педагошких - породичне педагогије, дидактике и методика за предшколски и основношколски узраст. Ријеч је о новом приступу учењу, у којем доминира мисаона активност дјетета и његов успјешан развој. Програм нуди начине препознавања даровите дјеце, њихове карактеристике и путеве ка повећању IQ, развоја способности и стваралачког мишљења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.