Пjесме које су бациле рукавицу у лице комунизму у Југославији VIDEO

Насупрот томе, режим је активно подстицао стварање пјесама које су величале живот у Југославији, социјалистички поредак или вођу Тита.

Ипак, и у таквим друштвеним околностима било је изузетно антирежимски настројених пјесама које су успјеле да заобиђу будно око цензуре и бивале објављене.

Најчешће увијене у еуфемизме и метафоре, представљале су суптилну критику друштвеног поретка, коју нису препознали многи слушаоци.

Међутим, било је и оних које су директно бацале рукавицу у лице режиму.

Рибља чорба: "Члан мафије"

Цинична критика Савеза комуниста Југославије, за коју је од првог дана објављивања било јасно да је "мафија" заправо метафора за "партију". Иако је пјесма тада владајућој партији упутила најгоре епитете, без проблема је била објављена и извођена у бившој Југославији. Бора Ђорђевић, фронтмен Рибље чорбе, касније је објаснио да је пјесма добила одобрење за објављивање тако што је чланове државне комисије који су били послати да одреде погодност садржаја пјесме, прије слушања одвео у оближњи кафић.

Азра: "Пољска у моме срцу" (1981.)

Само неколико мјесеци након побуне радника бродоградилишта у пољском граду Гдањску, која је означила почетак великог бунта широм Источне Европе који ће довести до рушења комунизма, Џони Штулић је објавио пјесму "Пољска у моме срцу", у којој се отворено величају вођа побуне у Гдањску, покрет "Солидарност", али и тадашњи папа Иван Павао II, и сам Пољак, који је био један од најгласнијих и најодлучнијих бораца против комунизма и совјетске окупације Источне Европе. Емитовање ове пjесме било је забрањено на телевизијама и радију, али ју је група изводила на својим концертима.

Идоли: "Маљчики" (1981.)

Прва пjесма београдског бенда Идоли "Маљчики" представљала је снажну пародију соцреалистичке иконографије. У споту видимо рударе и металуршке раднике како позирају, док чланови бенда, обучени формално у сива одjела, глуме комунистичке апаратчике. С обзиром на то да Југославија није била чланица тзв. Источног блока, група није имала проблеме у вези са објавом ове пjесме, која је могла слободно да се емитује. Ипак, амбасада Совјетског Савеза послала је протестну ноту свим телевизијским и радио станицама у Југославији које су пуштале пjесму. Међутим, пjесма је прежjивела све препреке и данас представља иронично (али и носталгично) подсjећање на живот радника у некадашњој СФРЈ...

Екатарина Велика: "Још само пар година за нас" (1989.)

Иако чувена пjесма ЕКВ, у тренутку када је настала, представљала је својеврсно предвиђање судбине чланова бенда и њихових личних депресија, из данашње перспективе била је много више од тога... Иако се у стиховима не спомињу ни Тито, ни партија, испоставило се да је Милан Младеновић бирао много софистициранији начин да изрази оно што мисли него што се многима чинило, па је чувени хит прерастао у шокантну истину о уништеним животима читавих генерација некада заједничке земље, која се као кула од карата срушила "само пар година" касније.

Прљаво Казалиште: "Ружа Хрватска" (1988.)

Кад је 1988. на албуму "Зауставите земљу" Прљаво казалиште објавило пjесму "Мојој мајци (Ружа хрватска)", композиција Јасенка Хоуре, изворно посвећена и написана у спомен Хоуриној мајци, врло брзо је добила друге конотације. Турнеја бенда, одржана након представљања споменутог албума, доживjела је свој врхунац на концерту 17. октобра 1989. године у Загребу, гдjе се окупило више од сто, а можда и сто педесет хиљада људи. Управо на том концерту пjесма је прихваћена као најава надолазећих промjена, демократских избора и отцепљења Хрватске.

Азра: "Ко то тамо пjева" (1982.)

Једна од упечатљивих критика Џонија Штулића на рачун режима је пjесма "Ко то тамо пjева", у којој се аутор обраћа тада већ покојном Маршалу. Поред отвореног исмијвања Тита и његових потеза, пјесма се такође цинично осврће и на југословенску малограђанштину и култ личности који преовладава у друштву.

Забрањено пушење: "Стража поред Призрена" (1989.)

Антиратна пјесма сарајевског бенда 'Забрањено пушење' критички се односи према тадашњим југословенским политичким догмама о "непријатељу који никад не спава" - претежно Албанији. Радња пјесме смјештена је на Косову, а у пјесми се отворено доводе у питање наметнуте вриједности друштва о нужности борбе против "непријатеља" и спремности да се погине за домовину – "Због сумњиве славе и туђих гријеха/гину млади лавови".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.