Од осуђеника до врхунских политичара

Од осуђеника до врхунских политичара 14.02.2009 12:00 | Горан Маунага

Република Српска је од свог оснивања 1992. године до данас имала укупно осам предсједника и десет премијера.

Иако су сви радили у истом поднебљу, били на истим функцијама и своје високе дужности обављали под контролом исте међународне заједнице, њихови путеви и судбине разликују се толико као да су дотични предсједниковали на различитим континентима. То што нису баш сви тако лоше прошли обављајући те функције, као ни послије напуштања истих, говори да нису потпуно у праву они који тврде да у Босни никад нећеш погријешити ако прогнозираш црно. Напротив, има оних којима је, бар тако мисле због свог изненадног материјалног благостања, данас много боље него прије предсједничког мандата. Aли има и оних за које поменуто правило и те како важи и који би, да су знали шта их чека, највјероватније из БиХ побјегли далеко и на вријеме.     

Генерално, једни су данас у затвору, другима се суди, трећи су изашли из политике и вратили су свом професорском занимању, неки су отишли у бизнисмене, а има и оних које данас у регији, а и шире, сматрају врхунским политичарима. Кренимо редом.

Предсједници

Први предсједник Републике Српске од априла 1992. до половине јула 1996. године био је Радован Караџић. Данас му се суди у Хашком трибуналу јер је осумњичен за ратне злочине почињене током рата у БиХ. Након вишегодишњег скривања, ухапшен је у јулу прошле године у Београду. О њему се, углавном, све зна. Осим, наравно, гдје се крио и шта је радио оних дванаестак година кад су га безуспјешно тражиле све службе свијета. Тај период скривања можда је најбоље објаснио сам Караџић рекавши "Кад су знали ко сам, нису знали гдје сам, кад су знали гдје сам, нису знали ко сам". Период Караџићевог "Дабићевања" углавном је познат. Остаје, дакле, расвјетљавање његових боравишта и кретања у оном периоду док је још био "онај" Радован, свима познат.

Караџић данас тврди да нема новца ни за одбрану мада је његова мрежа подршке годинама убирала позамашне своте. Службе у РС и Србији тек треба да открију о којој количини новца се ради, као и ко су особе које су га годинама сакупљале у Караџићево име. Такође и Караџићева породица тврди да нема стални извор прихода и да већ годинама живи од помоћи пријатеља.

Биљана Плавшић други је по реду предсједник РС. На пола предсједничког мандата формирала је своју странку СНС, распустила Народну скупштину, расписала ванредне изборе и отјерала СДС са власти. Избором Владе Милорада Додика 18. јануара 1998. године, завршена је епоха апсолутне владавине СДС-а. Предсједник Српске била је до новембра 1998. године, а 2001. године предала се Хашком трибуналу. Тренутно издржава једанаестогодишњу затворску казну у Шведској. У затвору је написала двије књиге под називом "Сведочим". Позната као борац против криминала, сама није стекла никаква материјална добра ни за вријеме, ни послије мандата предсједнице РС. Избјегла је из Сарајева, а у Бањој Луци има стан.

Радикал Никола Поплашен побиједио је на предсједничким изборима крајем 1998. године. Само пола године касније смијенио га је тадашњи високи представник у БиХ Карлос Вестендорп, али је остао на функцији предсједника до наредних избора 2000. године. Поплашен је данас професор на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци.

- Што се тиче ситуираности мене и моје породице, сити смо. A вајда од моје функције је искуство које ми одмаже - каже Поплашен.

И данас му је забрањено да буде носилац политичке функције. Каже да увјерења није промијенио, а да "од политичких активности упражњава само излазак на изборе".   

СДС-овац Мирко Шаровић добио је повјерење грађана на изборима 2000. године и на предсједничкој функцији остао до октобра 2002. године. Касније је био српски члан Предсједништва БиХ. Затим је годину дана провео у притвору јер га је Суд БиХ теретио за организовани криминал и за проневјере у Привредној банци Српско Сарајево. Ослобођен је ради недостатка доказа. Шаровић се данас не бави активно политиком. Истиче да је члан Управног одбора Фудбалског клуба Славија. Бави се приватним бизнисом. Има кућу у Источном Сарајеву гдје живи с породицом. На Јахорини, наводно, гради велики хотел.

Шаровића је на предсједничкој функцији 2002. године наслиједио његов страначки колега Драган Чавић. Предсједник РС био је до 2006. године. Након тог почео је да се бави приватним бизнисом. Примјетно је да је финансијски неупоредиво боље стајао него прије обављања функције предсједника Српске. Чавић је прошле године напустио СДС и основао Демократску партију. За њега су се, још док је био предсједник, везивале многе афере, попут штетног уговора Рафинерије нафте Брод с компанијом "Витол" чиме је Рафинерија оштећена за 115 милиона долара. Демантовао је  написе да је његов тјелохранитељ био Љубан Ећим, који је ухапшен у Београду као припадник међународне криминалне групе која се бавила трговином дрогом.

Чавића је на изборима 2006. године потукао кандидат СНСД-а Милан Јелић. Након мање од годину дана на дужности предсједника РС Јелић је умро од посљедица срчаног удара. У Српској су за вријеме Јелићевог мандата започети значајни економски пројекти. Он је обављао и функцију предсједника Фудбалског савеза РС и БиХ. Милан Јелић је умро у септембру 2007. године. Као знак поштовања према предсједнику Јелићу у Републици Српској је основана Фондација "Др Милан Јелић". Стипендије те фондације додјељују се најбољим студентима као подстицај школовању и успјеху.

Предсједник НСРС Игор Радојичић, који је и данас предсједник парламента Српске, био је предсједник РС од почетка октобра до краја децембра 2007. године.  

На пријевременим предсједничким изборима у РС који су организовани послије Јелићеве смрти, убједљиво побјеђује Рајко Кузмановић, кандидат СНСД-а и актуелни предсједник РС. Кузмановић је био предсједник Aкадемије наука и умјетности РС и професор на Правном факултету у Бањој Луци. Спајањем политике и права, Кузмановић је смирио политичке прилике у РС и БиХ.

Премијери

Прва Влада РС формирана је 22. априла 1992. године на Палама, а њен предсједник био је универзитетски професор Бранко Ђерић. Познаваоци политичких прилика и данас сматрају да је Ђерић био најчеститији премијер у вријеме СДС-ове владавине. Он се већ крајем године повлачи са функције и заувијек из политике. На свједочењу у Хашком трибуналу 2006. године на суђењу Момчили Крајишнику, Ђерић је рекао да је Крајишник био "приватни Караџићев предсједник владе" и да је Караџић вјеровао само Крајишнику. Ђерић је данас шеф Катедре економских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

Радован Караџић мандат за састав нове владе у децембру 1992. године повјерава Владимиру Лукићу који предсједник Владе постаје у јануару 1993. године. То вријеме се памти по нафтној афери у којој је буџет РС трајно оштећен за неколико милиона марака. Новац за куповину нафте повјерен је потпредсједнику Владе Бранку Остојићу, иначе блиском пријатељу и спонзору породице Караџић. Нафта никад није стигла у РС.

Лукић је данас технички директор Института за грађевинарство у Бањој Луци.

- Радим пуно радно вријеме, ту стичем доходак. Живим од тога и од пензије. Политички нисам активан нити сам члан иједне странке. Послије разрјешења био сам професор Шумарског факултета а радио сам и на оснивању Aрхитектонско-грађевинског факултета гдје сам био и декан. Крајем 2003. године отишао сам у пензију. Био сам савјетник у Привредној комори РС. Од априла прошле године сам на овом радом мјесту, каже Лукић.

Каже да се "оно и ово вријеме не могу поредити", и да је "данас РС стала на своје ноге".

Након нешто више од годину и по Владимир Лукић је смијењен, а нови мандатар постаје херцеговачки бизнисмен Душан Козић. Против њега се побунио регионални одбор СДС-а Херцеговине гдје су Козића због шверца цигаретама називали "мистер Малборо", али је на сједници Народне Скупштине Караџић његов избор условио питањем властитог предсједничког кредибилитета. Козић је 28. фебруара 1995. године ставио потпис на хипотекарни уговор тежак 60 милиона долара између Владе и познатог трговца оружјем либеријске фирме "Орбал маркетинг сервис". Тиме је распродаја Рафинерије нафте Брод практично почела одмах по њеном поновном стављању у погон након рата. Козић је суоснивач и члан Управног одбора Друштва за управљање инвестиционим фондовима "Нимако" из Бање Луке, које је основано 2007. године.

Мандат за састав Владе РС у октобру 1995. године Караџић повјерава Рајку Касагићу, тадашњем предсједнику Извршног одбора СО Бања Лука, који ће направити највећи политички заокрет тих година. Умјесто да беспоговорно слуша Караџића, он се окреће Београду. Проглашен је издајником и након пола склоњен са функције премијера. Касагић послије тог предаје пословно право на Економском факултету у Бањој Луци и Брчком, а каже да је четири и по године био незапослен и да се морао повући из СДС-а. За то вријеме, је каже, докторирао и написао четири збирке пјесама, објавио три уџбеника.

За новог премијера у мају 1996. године постављен је анонимни магистар из Босанске Крупе, Гојко Кличковић. Остаће упамћен по бројним каменима темељцима за никад саграђене објекте, по склоности алкохолу и по томе што је буџет РС возио у гепеку свог џипа. На основу међународне потјернице, због сумње да је проневјерио огромне количине новца, Кличковић је ухапшен у јуну 2006. године у Србији и изручен Сарајеву, гдје се већ неко вријеме налази у затвору.

Од јануара 1998. до јануара 2001. године премијер РС био је кандидат СНСД-а Милорад Додик а на ту функцију предложила га је предсједница РС Биљана Плавшић. Додик је, поред овог, обављао функцију предсједника Владе РС у још два мандата. Други мандат му је повјерен у фебруару 2006. године кад је НСРС изабрала Владу РС на чијем челу се нашао Додик на приједлог тадашњег предсједника РС Драгана Чавића. Након општих избора у БиХ одржаних 1. октобра 2006. године, Додиков СНСД освојио је 43,31 одсто гласова бирача за избор посланика за НСРС, односно 41 мјесто у скупштини, као и побједу свог кандидата за предсједника РС Милана Јелића. Након тога стекли су се сви услови да Додик на приједлог Милана Јелића буде поново изабран за премијера РС. Нова, дванаеста влада РС изабрана је на сједници НСРС одржаној 29. новембра. 2006. године.

У међувремену од јануара 2001. до јануара 2003. године премијер РС био је предсједник ПДП-а Младен Иванић. Он каже да данас живи од професорске плате на факултету.

- Никакав други посао нити приватни бизнис немам. Сад сам се повукао са функције предсједавјућег Дома народа Парламента БиХ али сам посланик у Дому народа. У Стразбуру сам потпредсједник Парламентарне скупштине Савјета Европе, али тај посао није плаћен - каже Иванић.

Додаје да никада није био у управним одборима предузећа, али каже данас лакше јер су данас боље плате него у вријеме кад је он био премијер.

Од јануара 2003. до фебруара 2005. године премијер РС био је ПДП-ов кадар Драган Микеревић. Микеревић је у јуну 2004. године поднио оставку на мјесто премијера, а данас је предсједник ПДП Добој. Перо Букејловић, премијер РС који је на ту функцију дошао послије Микеревића, изјавио је да Драган Чавић и Драган Микеревић треба да одговарају за штетан уговор Рафинерије нафте и "Витола" због којег је британска компанија тражила 115 милиона долара одштете. Микеревић је данас предсједник Одбора за ревизију у НСРС и предсједник Управног одбора Савеза рачуновођа и ревизора РС. Медији тврде да има годишње приходе од два милиона КМ, велелепну кућу, два стана и три кафића.

СДС-овац Перо Букејловић био је предсједник Владе РС од фебруара 2005. до фебруара 2006. године. Јавности је остао познат као рођак тадашњег предсједника РС Драгана Чавића. Каже да ће се вратити у привреду.

- Директор сам акционарског друштва Трудбеник у Добоју. Нисам ни у једној странци. Имовно стање ми се није поправило откад сам био премијер. Возим аутомобил који је стар 12 година. Супруга је пензионер, имам наслијеђену породичну кућу и стан - каже Букејловић.

Он закључује да је данас политичка ситуација у РС далеко стабилнија него кад сам ја био премијер. Каже да изузетно цијени допринос садашње власти која је успјела да сачува РС и све праве вриједности.

Послије Букејловића, како смо већ поменули, 28. фебруара 2008. године премијер РС постаје Милорад Додик који и данас обавља ту функцију. За њега у региону, а све више и у свијету, влада мишљење да је постао политичар врхунских квалитета.       

СНСД

Током рата у БиХ Додик је био посланик Народне скупштине РС. Тада је основао Клуб независних посланика у НСРС Српске, чији су се чланови супротставили политици СДС која је имала апсолутну власт у ратној скупштини РС. Послије Дејтонског споразума, 1996. године, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа. Додик је постао њен први предсједник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа.

Поплашен

Никола Поплашен каже да је смијењен незаконито.

- Смијењен сам јер нисам био послушник фашистичког система којег тако дефинишу и њихови, западни аналитичари. Данас имам стан у Бањој Луци и аутомобил "дачију", мада се возим таксијем - каже Поплашен.

Козић

Као савјетник предсједника Владе РС бивши премијер РС Душан Козић је радио од 1995. до 1997. године. У периоду 1999.-2006. године радио је у Новој банци AД Бијељина. Био је на позицијама директора филијале те банке у Требињу, а затим у њеним филијалама у Параћину и Београду. Од 2006. године ради као савјетник у Финдоместик банци у Београду.

Предсједници Републике Српске

Радован Караџић   7. април 1992 - 18. јул 1996. СДС
Биљана Плавшић 18. јул 1996 -  4. новембар 1998. СДС/СНС РС
Никола Поплашен 4. новембар 1998 -  5. март 1999. СРС РС   
Мирко Шаровић 26. јануар 2000 - 28. октобар 2002. СДС
Драган Чавиц 28. новембар 2002 -  9. новембар 2006. СДС
Милан Јелић  9. новембар 2006 - 30. септембар 2007 (+) СНСД
Игор Радојичић  1. октобар 2007 - 28. децембар 2007. СНСД
Рајко Кузмановић 28. децембар 2007 - СНСД

Премијери Републике Српске

Бранко Ђерић  22. април 1992 - 20. јануар 1993. СДС
Владимир Лукић 20 јануар 1993 - 18. август 1994. СДС
Душан Козић 18. август 1994 - 23. октобар 1995. СДС
Рајко Касагић  23. октобар 1995 - 18. март 1996. СДС
Гојко Кличковић 18. март 1996 - 17. јануар 1998. СДС
Милорад Додик  17. јануар 1998 - 12. јануар 2001. СНСД
Младен Иванић 12. јануар 2001 - 17. јануар 2003. ПДП
Драган Микеревић 17. јануар 2003 - 17. фебруар 2005. ПДП
Перо Букејловић  17. фебруар 2005 - 28. фебруар 2006. СДС
Милорад Додик 28. фебруар 2006 -  СНСД
     



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица