Нова најава смака свијета: Човјечанству остало неколико година?

Спутњик
Нова најава смака свијета: Човјечанству остало неколико година?

Научници предвиђају да би крај свијета могао да наступи услијед судара Земље са неким свемирским објектом, као посљедица природних или индустријских катастрофа.

 Колико је човјечанству остало до Судњег дана?

2036.

У октобру 2007. године, становници села у Пензенској области Русије сакрили су се у пећину, чекајући крај свијета. Према њиховом мишљењу, у мају 2008. године планета Земља је требало да буде уништена у судару са кометом. Будући да се космичка катастрофа није догодила, сељани су постепено напустили склониште.

Теорије о крају света постоје у различитим религијама. У хришћанству је Армагедон био предвиђен за 1000. и 2000. годину, док се према календару Маја крај света очекивао 2012. године.

У наше вријеме, астрономи су открили већи број свемирских објеката за које постоји могућност да приближе Земљи на опасно растојање. Прецизност израчунавања путање увијек је ограничена, па се због тога судар у неким случајевима не искључује.

Научници су највише забринути због астероида Апофис. Он ће 13. априла 2029. године пролетјети на растојању од само 38.000 километара од центра Земље. Веома је мала вјероватноћа да ће се наћи у опасној зони, гдје ће гравитационо поље планете Земље измјенити његову путању. Међутим, када се други пут буде вратио 2036. године, астероид Апофис би могао да погоди Земљу.

На Институту за примијењену математику „М. В. Келдиш" и на Московском државном техничком универзитету „Н. Е. Бауман" израчунали су да руски Далеки исток, земље Централне Америке и Западна Африка спадају у зону ризика приликом судара са Апофисом 2036. године.

2026.

Прије више од пола вијека, амерички математичар Хајнц фон Ферстер са колегама је објавио чланак у часопису „Сајенс" са тачним датумом смака свијета, а то је 13. новембар 2026. године. На тај дан популација Земље ће престати да расте експоненцијално и устремиће се ка бесконачности.

Ферстер је у прорачунима користио два параметра, који одређују судбину било које популације живих бића, а то су фертилитет и дуговијечност. Њемачки астрофизичар Себастијан фон Хорнер је 1975. године узео у обзир и друге параметре, који су повезани са људском активношћу и претпоставио је да ће Судњи дан наступити у периоду између 2020. и 2050. године. У том периоду ће се популација на Земљи повећати толико да неће моћи да се прехрани, а због емисије индустријских гасова у атмосферу, планета ће се загријати до неприхватљивих животних услова. Амерички научници су дали формули вон Хорнера нови значај, узимајући у обзир промјене које су се догодиле у посљедње три деценије. Испоставило се да, ако се крај свијета и догоди, то неће бити прије 2300. и 2400. године због глобалног загријавања планете услокед људске активности.

XXI

Неформално удружење интелектуалаца, научника и футуролога — Римски клуб је 1972. године представило тезу о границама развоја цивилизације. Аутори су анализирали раст становништва, развој индустрије, потрошњу необновљивих ресурса, деградацију екологије и дошли су до закључка да у 21. вијеку постоји велика вјероватноћа за колапс. Међутим, могао би се избјећи уколико се промјени понашање, политика и технолошки развој.

Почетком 1980-их неколико математичара је изјавило да, знајући вријеме постојања човјечанства, могу да предвиде његову будућност. То се назива Аргумент Судњег дана.

Математичари полазе од чињенице да ако одлучимо да посматрамо неки процес, највјероватније ћемо то учинити негдје у средини, а не на крају или на почетку процеса. Испоставља се да се наша цивилизација налази на средини свог пута и пред собом има још неколико вијекова или миленијума.

Футуролог Алексеј Турчин у књизи „Структура глобалне катастрофе" наводи различите приступе за израчунавање датума Судњег дана, и већина њих указује на то да ће се крај свијета догодити у 21. вијеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана