Нафта и природни гас пуне буџет ИС-а

Ништа не успијева да функционише на дужи рок ако је засновано само на принуди. Дакле, потребан је новац, јер чак и фундаменталистички фанатици траже плату. Зато је ИС, поред звјерстава, морао да изгради и систем стицања прихода и владања преко њихове дистрибуције.

Процјене су да та "држава" влада над средствима вриједним двије хиљаде милијарди и да њен годишњи доходак износи неких 2,9 милијарди долара. Ријеч је о простору величине Велике Британије, али са бројем становника мањим од Лондона.

У питању је економија која традиционално послује готовим новцем, тако да би финансијске санкције имале мањи утицај него другдје. Рачуна се да становништво преживљава са 115 долара мјесечно прихода по породици, а да страни припадници ИС-а имају плате које су између 550 и 700 долара мјесечно. Са тим примањима они чине вишу класу.

Један од саговорника "Фајненшел тајмса" из Сирије тврди да је изобиље од прије двије године, када су радње биле пуне робе, а џихадисти возили супертеренце, неповратно прошло. Цијене свих врста робе одређују војне управе, па зато јефтине робе нема на тезгама већ се продаје испод руке за веће износе. Збивања су већ изњедрила доскочицу разочараних присталица: "Јесам салафит, али нисам будала". Приходи Исламске државе, ако се изузму износи пореза и отимања од банака, пуне се из сљедећих извора: од нафте са 38 одсто, природног гаса са 17 одсто и отмица и откупа са 12 одсто. Приходи Исламске државе од фосфата чине 10 одсто, а исто толико и од цемента, од житарица седам одсто, донација четири одсто и запљена два одсто.

1. Порези и намети

Постоји основни порез на сва добра, затим на све банкарске трансакције и такса на камионе од 200 долара годишње. Ту је посебна такса "заштита", коју плаћају немуслимани који живе на територији ИС-а. Свако је слободан да покрене своју дјелатност, с тим што на крају године плаћа 2,5 одсто пореза на укупан промет. Студија "Економија заснована на терористичком финансирању" процјењује ове приходе на око 360 милиона долара годишње.

2. Напади на банке

Приликом окупирања Мосула из трезора експозитуре Ирачке централне банке у том граду "национализовано" је 425 милиона, односно заједно са пражњењем приватних сефова укупно 760 милиона долара. На исти начин су оробљене и остале јавне банке, док су приватне банке "слободне да послују" уз таксу од 20 долара на сваку трансакцију и принуду да инвестирају гдје им власт каже.

3. Нафта и гас

Ирак је четврти у свијету по процијењеним резервама нафте, међутим, на територији ИС-а се налази само 10 одсто тог богатства и то претежно у подручју Мосула. Из Ирака се ИС-нафта транспортује у Сирију, па затим заједно са сиријском у Турску, највећим дијелом у нафтни терминал Чејхан, гдје се "пере" мијешањем са нафтом легално купљеном на тржишту. Није Турска једина, купаца има и из Јордана, па и Ирана, односно одасвуд из сусједства.

4. Отмице и откупи

Будући да је ова дјелатност четврта по доприносу укупним приходима ИС-а, очито је да се не ради само о политичком и вјерском насиљу него и о начину привређивања. Аналитичари "Тхомсон Реутерс Цоммодитиеса" процјењују да се чак 12 одсто непореских прихода ИС-а формира од отмица и уцјена. Врло је тешко прихватити, али и побити ту тврдњу. Зна се да припадници ИС-а од Либије и Нигерије до Ирака и Сирије киднапују странце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.