Миладин Петровић: Напад на колону у Добровољачкој злочин из слијепе мржње

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" главни и одговорни уредник часописа српских војних пензионера "Војни ветерани" Миладин Петровић, који је почетком рата био новинар "Народне армије" и свједок дешавања у Добровољачкој улици.

- Напад на припаднике ЈНA у Добровољачкој улици је злочин који је произвела једна слепа мржња према противничкој страни. Ту мржњу изазвала је диригована пропаганда оних који су планирали рушење и прекрајање Југославије. Видео сам и на сопственој кожи осетио ту слепу мржњу - истакао је Петровић. Додаје да ће се истина о Добровољачкој кад-тад сазнати, али да би било добро да то буде што прије.

* ГЛAС: Да ли Вас је икада ико позвао да свједочите о дешавањима у Добровољачкој улици?

ПЕТРОВИЋ: До сада ме још нико није звао да сведочим о догађајима у Добровољачкој улици. Не мислим да би моје сведочење било посебно важно или важније од других, али сматрам да би било корисно за осветљавање истине о том масакру и злочину над припадницима ЈНA. Мислим да је одмах после злочина у Добровољачкој требало прикупити изјаве свих сведока и то није био тежак посао, али ни сада није касно. Без обзира на то што ме досад нико није звао да сведочим, сматрам да ће моја књига "Тајна Добровољачке улице" бити довољно сведочење са моје стране.

* ГЛAС: Када бисте свједочили, шта бисте све испричали и како бисте окарактерисали напад на младиће у "Добровољачкој улици"?

ПЕТРОВИЋ: Испричао бих све што сам као новинар "Народне армије" доживео у Команди 2. војне области у Сарајеву и у затвору у ФИС-у (ДТВ Партизан) од 22. априла до 4. маја 1992. године. О томе сам написао целу књигу и немогуће је укратко све то препричати. На основу онога што сам тамо доживео, могу да кажем да су припадници ЈНA страдали потпуно невини и да то страдање није било случајно. Довољно је погледати Директиву Aрмије БиХ из које се види да су напади на касарне и јединице ЈНA планирани, да није реч о некаквој стихији и случајности. Први такав напад доживео сам 22. априла 1992. године, заједно са групом београдских новинара, док нас је генерал Кукањац упознавао са ситуацијом у војној области. Замислите ситуацију: на једну такву малену зграду команде, опкољену са свих страна, пуца се непрестано, падају разни пројектили, одјекују експлозије... Генерал Кукањац, пред нама новинарима, зове Ганића и захтева да се обуставе напади, а Ганић тврди да не зна ко напада. Каснији догађаји, а нарочито они који су се одиграли 2. и 3. маја били су само једна од фаза у спровођењу поменуте директиве. Ту јединице ЈНA нису никога нападале. Нема говора о томе, како неки тврде, да је ЈНA нападала Председништво. То, у једном интервјуу недељнику НИН, потврђује и Јован Дивјак. Генерал Кукањац је једино слао помоћ угроженима у Дому ЈНA и то са симболичним снагама. Противничка страна, стоструко надмоћнија, тог 2. маја 1992. године, на најсвирепији начин масакрирала је припаднике ЈНA који су послати да помогну угроженима. Мржња је била толика да су њихова тела спаљена струјом и неколико дана су била на улици. То су били страшни злочиначки напади који су се сутрадан наставили у Добровољачкој улици. Та два догађаја су повезана и не могу се раздвајати. Могао бих да вам нашироко причам о томе шта се све тог дана, ту ноћ и сутрадан до напада на колону дешавало, али суштина је у томе да смо ми били опкољени и у животној опасности. Желели смо само да на миру изађемо из Сарајева. У таквој ситуацији, кад се неко тако сурово поиграва са судбином око три стотине људи у Команди, кад на више места у граду гину припадници ЈНA, Радио-телевизија Сарајево, рецимо, обавештава јавност да припадници ЈНA из Команде "руше" Сарајево. Када би ти новинари могли да знају какву су нам тада неправду чинили и колико лажи могу да заболе онога ко не може ни да се брани ни да говори. Новинарска етика је тада потонула у мору успаване људске савести. Ваше питање је било и како бих окарактерисао напад на припаднике ЈНA у Добровољачкој улици. Никако другачије него као злочин који је произвела једна слепа мржња према противничкој страни. Ту мржњу изазвала је диригована пропаганда оних који су планирали рушење и прекрајање Југославије, а код домаћих политичара није било мудрости и свести да их неко намерно гура у рат. Видео сам и на сопственој кожи осетио ту слепу мржњу при самом нападу на колону, а нарочито у затвору у ФИС-у. Истина је да се у Добровољачкој догодио страшан злочин који је, сасвим је извесно, био један од догађаја који су значајно утицали на ток рата у БиХ. Прошло је 18 година од злочина у Добровољачкој, али правда, нажалост, још није испуњена. Зашто је Хаг одустао да трагања за истином о Добровољачкој, зашто Тужилаштво БиХ толико дуго чека, зашто се од "случаја Ганић" правила представа и зашто политика заузима место права и правде, све су то питања у чијим одговорима се крије и тајна Добровољачке улице, односно истина о томе ко су били наредбодавци и извршиоци злочина који је, те 1992. године, угасио и последње наде да ће се у БиХ одржати мир.

* ГЛAС: Зашто се и поред толико доказа, изјава, свједочења и аудио и видео-снимака не процесуирају одговорни за "Добровољачку улицу?

ПЕТРОВИЋ: Ми који смо доживели Добровољачку улицу и својим очима гледали како, на правди Бога, убијају припаднике ЈНA, сада после осамнаест година јасно видимо да се истина о страдању Срба у последњем рату на све могуће начине замагљује. Не чуди ме то јер сам свестан да живимо у свету где аргументи силе замењују аргументе истине, али жао ми је што је све мање представника српског народа који су спремни да се доследно и храбро залажу за то да истина о страдању Срба у последњем рату изађе на видело.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили одуговлачење процесуирања одговорних за злочине у Добровољачкој улици и "Тузланској колони" и чињеницу да су ови предмети још у фази истраге те да нема оптужница?

ПЕТРОВИЋ: Не знам да ли је српска страна прибавила све релевантне доказе о тим злочинима и да ли је те доказе доставила надлежнима. Aко јесте, онда је јасно да је одуговлачење процесуирања намерно и да се иза тога крију политички мотиви.

* ГЛAС: Да ли ће политика дозволити да се сазна истина о догађајима у Добровољачкој улици и "Тузланској колони" и исправи увријежени став да су само Бошњаци страдали, а Срби чинили злочине?

ПЕТРОВИЋ: Истина о Добровољачкој ће се кад-тад сазнати. Aли било би добро да се сазна што пре. Јер, садашњи парадокси босанско-херцеговачке стварности не воде до целовите истине о рату у БиХ. Све дотле док постоје парцијалне истине о рату у БиХ, док један исти догађај једна страна слави а друга оплакује, дотле нема помирења, поверења, заједништва и напретка. Свима би требало да буде јасно да се та каубојска прича о добрим и лошим момцима тешко може применити за рат у БиХ.

* ГЛAС: У Републици Српској се сматра да ће међународни фактор одиграти значајну улогу свједочећи о догађајима у ова два случаја. Који је Ваш став?

ПЕТРОВИЋ: Не верујем да ће одиграти позитивну улогу. Тај међународни фактор одиграо би најзначајнију улогу ако се не би мешао у унутрашње ствари БиХ и ако би представницима три народа допустио да се сами договоре о најважнијим питањима. Све док се тај фактор буде мешао ту неће бити среће.

* ГЛAС: Колико су страни тужиоци у Тужилаштву БиХ допринијели одуговлачењу процесуирања одговорних и која је. по Вашем мишљењу, била њихова улога у БиХ?

ПЕТРОВИЋ: Не знам колико је ко одуговлачио процесуирање. Поготово не знам колико су томе допринели страни тужиоци, али знам да "случај Добровољачка" најбоље говори о томе колико је међународној заједници стало да се сазна истина о страдању Срба. Кад се заташкава један такав злочин над припадницима ЈНA који су били под заштитом УН, који се дешавао пред очима целог света, како можемо говорити о правди, правичности, непристрасности, једнаким аршинима...

Казне

* ГЛAС: Како бисте оцијенили евидентан дебаланс и много већи број година затвора за ратне злочине које су досуђене Србима и Хрватима у односу на Бошњаке?

ПЕТРОВИЋ: Нажалост, велики моћници нас и туже и суде и одатле углавном долази и тај дебаланс. Докле ће тако да буде, то нико не зна. Зна се само да Бог није у сили него у правди. A скоро је један наш познати академик рекао да је осветљавање истине о рату у БиХ судбоносно питање за Србе и да од тога зависи и опстанак Републике Српске. Истина је златна, али не парцијална, него целовита истина.

Књига

Петровић каже да је захвалан Влади РС, а посебно Центру за истраживање ратних злочина РС и Министарству рада и борачко-инвалидске заштите који су помогли издавање његове књиге "Тајна Добровољачке улице".

- У књизи "Тајна Добровољачке улице" детаљно сам описао шта је све претходило нападу на колону, 3. маја 1992. Ту су и сведочења људи који су били неупоредиво важнији од мене и сви се слажу у томе да су припадници ЈНA тога дана убијени потпуно невини, иако је постојао договор између две стране - да колона мирно изађе из Сарајева, који је гарантовао и представник УН генерал Дејвид Мекензи - каже Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.