Лисина драгуљ природе

Слободан Дакић
Лисина драгуљ природе

Планина Лисина код Мркоњић Града јединствен је природни резерват у Српској, али и на простору бивше Југославије. Ова "питома" планина богата је црногоричном и бјелогоричном шумом, бројним и бујним изворима воде, али и по томе што на њој расте више од 1.500 врста гљива.

Предсједник мркоњићког Удружења гљивара и љубитеља природе Борислав Марић каже да је планина Лисина са својом флором и фауном јединствена у Европи.

- Чланови Удружења и стручњаци до сада су на Лисини детерминисали око 1.500 различитих врста гљива, више од 1.000 цвјетова и 105 врста птица. На Лисини постоји 360 извора воде, десетине брежуљака, увала, малих "оаза"… То богатство треба што прије заштитити јер је Лисина драгуљ природе и значајан туристички потенцијал - рекао је Марић.

Додао је да је мркоњићко Удружење гљивара и љубитеља природе прије неколико година покренуло иницијативу да се планина Лисина прогласи заштићеним подручјем.

Потпредсједник мркоњићког удружења Раде Гашић, један од најбољих познавалаца гљива у Српској, каже да су успјели да заштите један резерват са гљивама на Лисини.

- Укупна површина заштићеног подручја износи 43,7 хектара, а ту расте 420 различитих врста гљива. Њих 59 налази се на црвеним листама већине европских земаља, а шест врста се налазе на црвеној листи ријетких и заштићених врста гљива Бернском конвенцијом - рекао је Гашић и истакао да се заштићено подручје налази у близини села Шибови.

Виши кустос у Музеју РС Бранислав Гашић слаже се да је потребно што прије Лисину прогласити заштићеним подручјем.

- У Лисини је највише угрожена дивљач, те дрвеће које је занимљиво за експлоатацију, а то су шуме јеле, смрче и букве. Највећи проблем је у томе што се експлоатација дрвета углавном обавља у истим подручјима, која су изузетна станишта биљног и животињског свијета - рекао је Гашић.

У Републичком заводу за културно-историјско и природно насљеђе РС потврђено је да је Завод почео са активностима на стварању услова за проглашење Лисине заштићеним подручјем.

Већ је урађена валоризација природног потенцијала Лисине, коју треба да усвоје одборници Скупштине општине Мркоњић Град.

У циљу заштите Лисине и популаризације гљиварства, као корисне привредне и туристичке гране мркоњићко Удружење гљивара и љубитеља природе већ осам година организује манифестацију "Дани гљива", која је јединствена на простору БиХ, али и шире.

Тако је било посљедњег викенда у септембру ове године, када се на овој манифестацији окупило више од 200 гљивара и љубитеља природе из Српске, Србије, Хрватске, Федерације БиХ, Француске, Шведске…

Они су походили планину Лисину, гдје су брали и сакупљали гљиве, од којих је приређена изложба. Највише је сакупљено различитих врста сунчаница, којих тамо има на све стране.

- На пропланцима и ливадама Лисине има више од 30 врста сунчаница, а неке од њих су и отровне. Један гљивар пронашао је гљиву коју ни ја нисам успио да "дешифрујем" јер оне у различитим стадијумима развоја нису лако препознатљиве - рекао је Раде Гашић.

Гљивар Aлександар Крапеж из Миколошког друштва Србије четврти пут је био на "Данима гљива" у Мркоњић Граду.

- Богатство гљива и љепота природе су неописиви. Берба је била сјајна, било је кише и мало је захладило, што је прави "окидач" за гљиве, које нас ни ове године нису изневјериле - рекао је Крапеж.

Међу "трагачима" за гљивама у Лисини био је и савјетник у Aмбасади Шведске у Београду Бјорн Мосберг, који је истакао да је ова манифестација од великог значаја за развој туризма.

- Лисина је јединствена. Можда домаће становништво није ни свјесно богатства које има ова планина. Потребно је урадити квалитетну туристичку понуду с циљем привлачења туриста из иностранства. У западној Европи има стотине хиљада љубитеља гљива који су жељни праве гљиварске авантуре коју нуди Лисина - рекао је Мосеберг.

Село Шибови          

Лисина је јединствена и по томе што на надморској висини од 1.250 метара извире и тече Шибовљанска ријека.

Подно највишег врха Лисине од 1.464 метара, "угнијездило" се и село Шибови, у којем има свега неколико домаћинстава, село горштака, које никада није имало свог поштара, али јесте лугара, учитеља и пољара. Становници Шибова били су познати "тишљери", али и чувени произвођачи ћумура, који се на коњима отпремао до жељезничке станице у Језеру, а потом жељезницом преко Млиништа, Срнетице и Оштреља стизао чак и до Беча.

Раритети

Мркоњићки гљивар Раде Гашић са групом гљивара прошле године на надморској висини од 1.350 метара на Лисини пронашао је занимљиву биљку.

У први мах су мислили да се ради о хајдучкој опутини или обичном ликовцу. Међутим, примијетили су да плодови биљке нису црвени као код обичног ликовца, већ црни, и да се ради о ловоролисном ликовцу. Ова ријетка и угрожена врста биљке законом је заштићена од 1953. године.

Осим ове, на Лисини су заступљене још двије из истог рода биљке, а то су алпски ликовац и обични ликовац. Ове све три врсте су веома отровне, али ни близу као једић. На Лисини расту двије врсте једића, а то су жути једић и плави једић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана