Изронило највеће налазиште скитског блага

Како је објавио часопис "Археологија", двомјесечник америчког Института за археологију (у најновијем броју за јул/август), Белински је био задужен да као археолог испита подручје Кавказа.

Он је требало да истражи могућа археолошка налазишта у околини Ставропоља прије него што се терен рашчисти за изградњу електроинсталација. На једној њиви је примијетио вјештачко брдашце каква у тим азијским крајевима називају "курган" и подигнута су да буду гробнице или нека светилишта номадских племена којима је тамо прапостојбина.

Као искусни археолог Белински се опредијелио да ипак сондира овај курган висок око четири метра, иако је примијетио да је са једне стране био прекопаван, што значи да су га "посјетили" пљачкаши гробова.

Пошто је локалитет назвао "Сенгилевскоје-2", дао је налог радницима да започну ископавања са оне стране која није била "начета". Било им је потребно готово мјесец да стигну до дна, гдје су наишли на глинени под који је дјеловао као да је природни. Тридесетак центиметара испод глиненог пода наишао је на камену кутију у којој је било неколико прстију и ребара скелета неког младића. Око кутије су биле рупе за стубове, вјероватно од дрвета, који су носили неки покров.

Оно што је изненадило Белинског биле су двије златне посуде невјероватно ефектно декорисане са спољне стране, а испод њих је било неколико златних гривни, један масивни златни прстен и три мала златна пехара. Они који су у неким ранијим временима раскопали курган са друге стране пропустили су да га цијелог прекопају и тако им је ова златна ризница промакла.

Белински је позвао колегу стручњака за древна азијска племена Антона Гаса из берлинске Фондације за културну баштину и они су се сложили да је то највећи налаз скитског блага за посљедњих пола вијека и да курган није само обична гробница већ има много важнију улогу.

Њихова претпоставка је да је ово било мјесто неког светилишта и да је ту била сахрањена ритуално нека жртва уз коју су били положени ови скупоцјени артефакти које су украсили највјероватније умјетници-златари из Грчке или грчких колонија на Црном мору. У том подручју евро-азијских степа живјела су од 900. до 100. године прије нове ере номадска ратничка племена која су Грци назвали Скити.

Фалсификати

Андреј Белински каже да су стручњаци у Ермитажу, када су видјели предмете са налазишта "Сенгилевскоје-2", одмах прогласили да су фалсификати јер нису могли да повјерују да  су тако савршено урађени и добро очувани. Али када су урађена тестирања у лабораторији, признали су да је ријеч о једним од најљепших примјерака скитских артефаката који су икада нађени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.