Из огњишта села брдовитог Балкана избијају стабла

Онда су градови, с развојем индустрије, почели да расту, а села да се смањују, све док се једно по једно није почело потпуно гасити.

Из некад богатих малих кућа и штала многа стабла увелико пркосе ономе што се некад звало дом и одакле је ватра и мирис топле хране мамио укућане да се окупе за столом.

Села у Српској скоро угашена

У Републици Српској, према попису становништва, има 1,32 милиона особа. Иако је највише становништва у Српској евидентирано да живи у руралним подручјима, попис је показао и да су многа сеоска насеља угашена или се налазе на корак од тога. Евидентирано је укупно 2.756 насељених мјеста која данас имају мање становника него на попису 1991. године, а основни разлог за то су сталне миграције у урбане средине. То је, прије свега, типично за рурална подручја Херцеговине, али и многе друге крајеве Српске у којима је, према попису, сада мање особа него што их је било почетком деведесетих година прошлог вијека.

Подаци показују да у неким селима има свега десетак или нешто више пописаних особа.

Тако је у билећком селу Обло Брдо пописано 19, а у Ораху 12 особа. Таква слика је и у руралним насељима у Бањалуци међу којима су Агино Село, Бронзани Мајдан, Верићи, Пискавица. У њима је пописано од 300 па до 1.000 особа мање у односу на посљедњи пријератни попис.

Слично стање је у неким сеоским подручјима у Бијељини, гдје је у Церњенову Горњем пописано око 300 особа мање у односу на почетак деведесетих година прошлог вијека, а мање људи пописано је и у Бањици.

Дервента, која је изгубила највише становника у протеклих више од 20 година, такође има проблема са одливом становништва са села.

Попис је показао да у неким сеоским срединама "недостаје" и по неколико стотина људи у односу на 1991. Надлежни истичу да је број људи у селима мањи и због немилих ратних дешавања.

Мање становника, у односу на почетак деведесетих година прошлог вијека, пописано је и у добојским руралним насељима. У Которском је пописано 2.298 особа, док је почетком деведесетих година у овом насељу живјело 3.295 људи. Број житеља је смањен и у Подновљу и Станарима.

Подновље је прије рата имало 1.250 становника, а на посљедњем попису евидентирано их је 1.239, док је у Станарима пописано њих 1.123, што је за око 70 мање у односу на 1991. годину.

Попис је показао да мање становника има и у насељу Аранђелово које припада Требињу. Пописивачи су у октобру у овом насељу пописали 103 становника, док их је прије више од двије деценије било 114.

У многим требињским руралним подручјима пописано је мање од 50 становника. На ову листу могу се ставити насеља Бијоград, Буговина, Величани, Горњи Ораховац, Дубљани и Клобук.

Урбанизација

Очигледно је да је у Републици Српској, и уопште у БиХ, у замаху процес урбанизације, слаже се демограф Стево Пашалић.

- Процес урбанизације је законит и све земље, од најразвијенијих до оних које су у развоју, имају константно повећан број урбаног становништва. Попис код нас је показао да је око 45 одсто становништва урбано, а 55 одсто рурално становништво - рекао је Пашалић.

Међутим, додао је Пашалић, и поред тога што је више руралног становништва, попис је показао да је тај однос знатно промијењен.

- На попису 1971. године било је свега 27 одсто урбаног становништва. То доказује да је тај процес урбанизације у успону и он ће се сигурно и наставити - истакао је Пашалић.

Додао је да то за посљедицу има да села остају празнија.

- Имамо стотине насеља само као географски појам, а у њима нема евидентиран ниједан становник. То јесте посљедица изумирања становништва, али и ратних дешавања гдје су нека села опустошена, девастирана и нису обновљена - казао је Пашалић.

Истакао је да се села већином гасе у брдско-планинским предјелима, нарочито у економски неразвијенијим подручјима.

- На примјер, села нестају на простору Калиновика, Хан Пијеска, Чајнича, Рудог, у западној Крајини, од Рибника и надаље, гдје су планински предјели - појаснио је Пашалић.

Проблем је, како каже, и што у селима гдје има становника, нема младих који би могли обезбиједити даљу репродукцију становништва и останак на селу.

Демографи истичу да постоји разлика и од града до града у Српској.

Тако, на примјер, у граду Бањалуци живи око 150.000 људи, што је око 75 одсто укупног броја пописаних.

Са друге стране, у Бијељини у градском подручју живи 40 одсто становништва, а 60 одсто у сеоским подручјима, јер се ради о селима која су још атрактивна за насељавање или у Зворнику и Подрињу гдје су богатија села па су још више насељена.

Пашалић каже да тренд урбанизације није само у БиХ, већ и у цијелом региону, првенствено у источној Србији, али и у другим брдско-планинским дијеловима у региону.

Дах живота слаби и у селима региона

Утихнула је дјечија граја и дах живота потпуно слаби и у селима сусједне Србије и Хрватске.

Село Криви Вир у општини Бољевац, познато по Хајдук Вељковој и Тимочкој буни, овцама и прерађевинама од млијека, школски је примјер како нестају села у Србији.

Према попису становништва из 1948. године у 496 домаћинстава живјела су 2.242 становника, а 2011. године у 167 домаћинстава живи 330 становника.

Изражено у процентима, број домаћинстава се смањио за 66 одсто, а становника за 85 процената. Већина домаћинстава су старачка и имају по једног или два члана. У селу је некада била осмогодишња школа која је касније била четвороразредна, а 2011. године престала је да ради јер није било ученика.

Слично је стање у већини села у Србији, а многа су и потпуно опустошена.

Иако је у Србији регистровано више од 600.000 породичних пољопривредних газдинстава, надлежни упозоравају да посљедњих неколико година долази до драматичне промјене у демографској структури тих подручја и да према попису становништва, више од хиљаду села нестаје пред очима државе, јер у њима живе само старци, старице и старији момци.

Због изостанка подстицајних мјера поново је све више присутно одливање сеоског становништва у градове, између осталог, јер нема развојне политике, нити довољно изграђене инфраструктуре села. Из тих разлога се и млађе становништво све више исељава.

Стручњаци упозоравају да Србији у идућих од 15 до 20 година пријети нестанак 1.200 села, која ће остати без становништва. Подаци су запањујући: од 4.600 села у Србији, свако четврто је на путу нестајања - упозорено је на једном скупу у организацији Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) и Привредне коморе Србије.

Демографски дефицит погађа и рурална подручја Хрватске, гдје се пољопривредно становништво у посљедњих десет година преполовило. Руралне средине имају лоше или никакве стратегије развоја. Млађе становништво се исељава у потрази за лакшим и сигурнијим послом. Село као појам одумире, а с њим, нажалост, и читаво насљеђе традиције, упозорили су хрватски стручњаци. Према њиховим подацима, у Хрватској има више од 105 насеља у којим нема нити једног становника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.