Град који је био најдуже слободан у окупираној Европи

Град који је био најдуже слободан у окупираној Европи 25.07.2018 14:20 | Срна

Дрвар - Дрвар је током Другог свјетског рата био слободан 1.000 дана више од било којег другог града у окупираној Европи, истичу за Срну професори историје Јелена Кецман и Бојан Радун.

Дана 27. јула 1941. године у Дрвару је почео устанак народа против фашистичких окупатора, који се проширио на сусједне територије, а тај датум ће од ове године бити пригодно обиљежаван.

Дрвар је био насељен још у средњем вијеку о чему свједоче камени симболи -миљокази, који се и данас налазе на територији општине.

“Српски народ, који је на овом подручју био константно потискиван понижавајућим статусом, бјежао је у Хабзбуршку монархију.

Године 1875. подигнут је устанак против турске власти. На чело устанка стао је Голуб Бабић, чија је база била у Црним Потоцима, а он је био из села Трубар, надомак Дрвара”, напомиње Кецманова.

Историчар Радун наводи да се Дрвар почео развијати када је дошла власт Аустроугарске монархије.

Године 1892. баварски индустријалац Ото Штамбајз покренуо је дрвопрерађивачку индустрију и успоставио мрежу жељезничке пруге.

Тада су 24 локомотиве са око 1.300 вагона ишле из Дрвара до Книна, Јајца и Приједора. Тих година је швајцарски официр Симониус Блумер отворио и фабрику целулозе у Дрвару.

“Развојем индустрије почео је и раст броја становника у Дрвару, који је убрзо постао урбано мјесто. Подигнуте су зграде, бараке, основна школа, болница, пошта, ријешено је снабдијевање града водом, добијена је и расвјета”, наводи Радун.

За вријеме прве Југославије Дрвар је био у “цвијету развоја”, а онда је почео Други свјетски рат.

“Дана 27. јула, у Дрвару је почео устанак против окупатора. Првог дана устанка животе је дало 14 устаника.

Дрвар је током рата три пута био сједиште ослобођене територије. Посљедњи пут од јануара до 25. маја 1944. године, када су ту боравили маршал Тито, Врховни штаб, Национални комитет ослобођења, Централни комитет Комунистичке партије Југославије и редакција Тањуга”, наводи Кецманова.

Она напомиње да се тада у Дрвару налазио британски изасланик Рендолф Черчил и познати глумац и музичар Кристофер Ли.

У то вријеме, Нијемци су испланирали ваздушни десант на Дрвар, акцију под кодним називом “Коњићев скок”, који је био неуспјешан - нису успјели да дођу до Врховног штаба и Јосипа Броза Тита.

“Тога дана, 365 Дрварчана дало је животе за слободу. Нацисти су крвнички убијали жене и дјецу, палили породице. Због свог херојства током десанта, град је 1974. године одликован Орденом народног хероја”, наводи Кецманова.

Народ Дрвара и околине дао је током рата 7.072 борца, од којих 2.056 жена.

Професори историје Јелена Кецман и Бојан Радун напомињу да је након рата Дрвар убрзо обновљен и да је подигнута нова индустрија.

Спомен-комплекс “25. мај” некад је посјећивало око 200.000 туриста. Подигнут је и споменик за 777 жртава фашизма, са четири импозантна крака.

Споменик је окружен каменим блоковима, по један за свако село у општини на којима су уклесана имена 1.284 погинула борца Народноослободилачког рата.

“Развој градића прекинут је ратом деведесетих година прошлог вијека. Непосредно пред почетак рата, према попису становништва, у Дрвару је живјело 17.126 становника, а данас их је свега 7.030.

Ипак, 27. јул је од ове године постао Дан општине Дрвар, који ће први пут бити обиљежен свечаношћу каква доликује једном од најбитнијих датума за Дрварчане, наводе Радун и Кецманова.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица