Дуго сакривани интервју с Теслом: Напишите да сам први човјек који је створио муњу

  Дуго сакривани интервју с Теслом: Напишите да сам први човјек који је створио муњу 02.11.2017 05:07 | express.hr

Никола Тесла се сматра једним од најиновативнијих, најгенијалнијих и најмистериознијих људи који су икада живјели на Земљи. Он је био човјек који је дефинитивно био испред свог времена и заиста можемо да кажемо да без њега не би имали већину технологије којом располажемо данас.

Теслини изуми далеко су надилазили саму струју - имао је изванредна открића везана за њирелесс радио комуникацију, моторе с турбинама, хеликоптере, флуоросцентна и неонска свјетла, торпеда и рендгенске зраке....  

До своје смрти, Тесла је имао око 700 патената, а један његов интервју који је наводно био скриван пуних 116 година, који је 1899. дао часопису Бесмртност, пренио је "Ancient Code".  

Интервју преносимо у цјелости:

Новинар: Гдине Тесла, стекли сте славу мушкарца који се уплео у космичке процесе. Ко сте заправо ви? 

Тесла: То је право питање, гдине. Смит, и покушаћу вам дати прави одговор на њега. 

Новинар: Кажете да долазите из Хрватске, из дијела који се зове Лика, стјеновитог краја гдје људи саде дрва и гледају звјездано небо? 

Тесла: То је истина. Ја сам поносан на своје српске коријене и своју домовину Хрватску. 

Новинар: Футуристи кажу да је 20. и 21. вијек рођен у вашој глави, славећи окретно магнетско поље и опјевавајући химне индукцијским моторима. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио свјетлост из дубине Земље, и ратником који је заробио ватру из неба. Отац наизмјеничне струје учиниће да физика и хемија завладају половином свијета. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а банкари за највећег доброчинитеља. У лабораторији Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива потрес. Ту је откривен и црни космички зрак. Пет раса молиће му се у Храму Будућности, јер их је научио великој тајни да се Емпедоклеови Елементи напајају животним силама из етера. 

Тесла: Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам ипак поражен човјек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао. 

Новинар: Шта је то, господине Тесла? 

Тесла: Хтио сам освијетлити читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Свјетлост би сијала око екватора, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спрингсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у композицијама Баха или Моцарта, или у стиховима код великог пјесника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави; њихови изрази су цвијет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човјековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле да утичу на људе. Љепота и мирис руже могу се узимати као лијек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих. 

Новинар: Које су то ствари? 

Тесла: Једно је питање хране. Којом звјезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови? Друга ствар је - како уништити енергије зла и патње у којима пролази човјеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира; у овом вијеку те болести су се са Земље рашириле по свемиру. Трећа ствар је - постоји ли у свемиру сувишна свјетлост? Ја сам открио звијезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се наизглед ништа не промијени. Та звијезда је у овој галаксији. Њена свјетлост се може збити до такве густоће да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човјек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и још више немогуће. То је - шта учинити да се у свемиру сваки човјек роди као Христ, Буда и Заратустра. Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба летјети и моја намјера није направити летеће направе (авион или ракету), већ човјеку повратити свијест о његовим властитим крилима… Даље, ја покушавам пробудити енергије које се налазе у вакуумима. Вакууми су највећи извори енергија; оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота. 

Новинар: На прозор ваше собе у хотелу Валдорф-Асториа, на тридесет трећем спрату, сваког јутра слијећу голубови. 

Тесла: Човјек мора бити сентименталан према птицама. То је због њиховог крила. И он их је некада имао, права и видљива! 

Новинар: Нисте престали летјети још од оних давних дана у Смиљану! 

Тесла: Желио сам полетјети с крова и  пао сам, погрешни дјечји прорачуни. Не заборавите, младићу, крила су све у животу! 

Новинар: Никада се нисте женили, није позната ниједна ваша љубав према некој жени. Фотографије из младости приказују вас као изузетно лијепог човјека. 

Тесла: Не. Нисам. Два су пута: много или нимало секса. Средина служи за обнављање људског рода. Превише секса код извјесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Суздржавање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут. 

Новинар: Ваши обожаваоци жале што нападате теорију релативитета. Чудна је ваша тврдња да материја нема енергију. Све је прожето енергијом; одакле она? 

Тесла: Најприје је била енергија, потом материја. 

Новинар: Господине Тесла, то је као када бисте рекли да сте ви родили свог оца, а не он вас. 

Тесла: Управо тако стоји ствар са рођењем свемира. Материја је створена из првобитне и вјечне енергије коју знамо као свјетлост. Засјала је и појавиле су се звијезде, планете, човјек и све што је на Земљи и у свемиру. Материја је израз бесконачних видова свјетлости; зато је енергија старија од ње. Постоје четири закона стварања. Први је да је извор свега у Непојмљивом, црној честици коју ум не може замислити, нити математика измјерити; у ту честицу стане цијели свемир. Други закон је ширење таме, која је права природа свјетлости, из Непојмљивог и њен преображај у свјетло. Трећи закон је потреба свјетлости да постане материја. Четврти закон гласи: нема почетка ни краја; три претходна закона одувијек трају и стварање је вјечно.  

Новинар: У непријатељству према теорији релативитета идете тако далеко да на прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца. 

Тесла: Упамтите није закривљен простор, већ човјеков ум који не може да схвати бескрај и вјечност! Да је творцу релативитета то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи. Ја сам дио свјетлости, а она је музика. Свјетлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осјећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице свјетлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја. О Питагори и математици, а научник се о то двоје не може и не смије огријешити. Бројеви су знакови којима се обиљежава музика сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звукови су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад, и да је љепота узрок и посљедица стварања. Та музика је вјечно кружење звјезданих небеса. Најмања звијезда је завршена композиција и уједно, дио небеске симфоније. Откуцаји човјековог срца су дијелови те симфоније на Земљи. Њутн  је сазнао како је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тијела. Он је спознао да је равнотежа врховни закон у свемиру. Закривљени простор је хаос; хаос није музика. Ајнштајн је музичар времена буке и бијеса.  

Новинар: Господине Тесла, чујете ли ви ту музику?

Тесла: Увијек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији Релативитета двије паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вјечно. За човјека он може ишчезнути, али наставља трајати у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Ајнштајна. Он је љубазан човјек и учинио је извјесне добре ствари; од тога ће нешто постати дио музике. Ја ћу му писати и покушати објаснити да етер постоји, и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вјечности. 

Новинар: Реците, молим Вас, који су услови прилагођавања једног анђела на Земљи? 

Тесла: Ја их имам десет. Биљежите пажљиво. 

Новинар: Записаћу сваку вашу ријеч, поштовани господине Тесла. 

Тесла: Први услов је висока свијест о свом послању и дјелу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дјечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на водопаде Нијагаре. За већину својих открића знао сам још у дјетињству да ћу их остварити, иако не сасвим јасно… Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам. 

Новинар: Који је трећи услов прилагођавања, господине Тесла?

Тесла: Усмјеравање свих виталних и духовних енергија на дјело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човјек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био сретан човјек… Четврти услов је прилагођавање тјелесног склопа дјелу. 

Новинар: Како то мислите, господине Тесла? 

Тесла: Најприје, то је одржавање тог склопа. Човјеково тијело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари свијета у завјери против мене… Дотакните моју руку. 

Новинар: Она је хладна.

Тесла: Да. Крвотоком се може управљати, као и многим процесима у нама и око нас. Зашто сте проблиједјели, младићу? 

Новинар: То је прича да је Марк Твен написао Тајанственог странца, ону дивну књижицу о Сотони, инспирисан вама. 

Тесла: Ријеч "Луцифер" ми је дража. Господин Твен се воли шалити. У дјетињству сам једном оздравио читајући његове књиге. Кад смо се овдје упознали и то сам му испричао, био је толико ганут да је заплакао. Постали смо пријатељи и често је долазио у моју лабораторију. Једном је затражио да му покажем машину која је вибрацијама изазивала осјећање блаженства. Био је то један од оних изума за забаву, којима сам се понекад бавио. Опоменуо сам господина Твена колико смије да остане под тим вибрацијама. Није ме послушао и остао је дуже. Завршило се тиме што је, попут ракете, држећи се за хлаче, одјурио у извјесну просторију. Било је то ђаволски смијешно, али ја сам сачувао озбиљност. Вратимо се на прилагођавање тјелесног склопа. Поред хране, врло важан је и сан. Од дугог и исцрпљујућег рада, који је захтијевао надљудски напор, ја бих се послије једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у оном што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим рјешење. Пети услов прилагођавања је памћење. Можда је код већине људи мозак чувар спознаја о свијету и знања која стичу у животу. Мој мозак се бави важнијим стварима од памћења; код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно. То је око нас и треба га само узети. Све што смо једном видјели, чули, прочитали и сазнали прати нас у виду свјетлосних честица. Мени су те честице послушне и вијерне. Гетеовог Фауста, моју најдражу књигу, научио сам напамет на њемачком као студент, и сада га цијелог могу рецитовати. Своје изуме сам годинама носио "у глави", а тек потом их остваривао.

Новинар: У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања? 

Тесла: Јесте. Она је често посљедица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тијела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човјек болује с времена на вријеме. Извор већине болести је у духу. Зато дух и може излијечити већину болести. Као школарац разболио сам се од колере која је харала у Лици. Излијечио сам се тиме што је отац допустио упис студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре изван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота, и примао сам их као све друге појаве око себе. Једном, у дјетињству, шетао сам с ујаком поред ријеке и рекао: "Из воде ће се појавити пастрва, ја ћу бацити камен и њиме је пресјећи." То се и догодило. Уплашен и запрепаштен, ујак је повикао: "Баде ретри Сатанас!" Био је учен човјек и говорио је латински… Налазио сам се у Паризу када сам видио мајчину смрт. У небу, пуном свјетлости и музике, лебдјела су прекрасна створења. Једно од њих је имало мајчин лик, који ме је гледао са бескрајном љубављу. Пошто је визија ишчезла, знао сам да је моја мајка умрла. 

Новинар: Шта је седмо прилагођавање, господине Тесла? 

Тесла: Знање како да се психичке и виталне енергије претварају у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осјећањима. Хиндуси то називају Јогом Кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године или се стичу рођењем. Ја сам их већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са полном енергијом, која је послије свјетлости најраспрострањенија у свемиру. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувијек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтио: мисаону и духовну машину.

Новинар: А девето прилагођавање, господине Тесла? 

Тесла: Све учинити да се ниједног дана, ниједног тренутка ако је то могуће не заборави ко смо и зашто смо на Земљи. Изузетни људи који се у животу муче болешћу, оскудицом или их друштво превише рањава својом глупошћу, неразумијевањем, прогоном и осталим потешкоћама којима Земља врви као мочвара инсектима, остављају иза себе дјело неостварено до краја. Има много палих Анђела на Земљи. 

Новинар: Шта је десето прилагођавање?

Тесла: Оно је најважније. Напишите да се господин Тесла играо. Играо се читавог свог живота и уживао у томе. 

Новинар: Господине Тесла! Односи ли се то и на ваша открића и ваше дјело? Је ли и то била игра? 

Тесла: Јесте, драги младићу. Ја сам тако волио да се играм електрицитетом! Увијек се најежим када слушам о оном Грку који је украо ватру. Грозна прича о окивању и орловима који му кљују јетру. Зар Зевс није имао довољно муња и громова, па је био оштећен за један жар? Ту је неки неспоразум… Муње су најљепше играчке које се могу наћи. Не заборавите у вашем тексту истакнути: Никола Тесла је био први човјек који је створио муњу. 

Новинар: Господине Тесла, малоприје сте говорили о Анђелима и њиховом прилагођавању на Земљи. 

Тесла: Јесам ли? То је исто. Можете написати и ово: он се дрзнуо да узме на себе прерогативе Индре, Зевса и Перуна. Замислите неког од тих богова како у црном вечерњем одјелу, са полуцилиндром и бијелим рукавицама елити Њујорка приређује грмљавине, пожаре и земљотресе! 

Новинар: Читатоци нашег листа воле хумор. Али збунили сте ме изјавом да и ваша открића, која су неизмјерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.

Тесла: Драги господине, невоља и је у томе што су људи одвећ озбиљни. Да то нису, били би сретнији и знатно дуже би живјели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује вијек. Ли Таи Пе је посјету крчми претпостављао посјети царском двору.

Новинар: Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним. Они би радо чули у чему је ваша филозофија. 

Тесла: Живот је ритам који се мора спознати. Ја осјећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човјек и звијезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја свјетова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да човјек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свијету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осјећајно биће, као што су то биљке, звијер и човјек. Звијезда која сја тражи да је гледамо, и да нисмо одвећ обузети собом разумјели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човјек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума. 

Новинар: Док говорите, чини ми се да слушам будистички текст, ријечи таоиста или трактат Паразулзуса. 

Тесла: Добро вам се чини! Значи да постоји опште знање и истине које је човјек одувијек посједовао. По мом осјећању и искуству, у свемиру има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најљепше од свега је то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слијепи и глуви за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Јабука је много, али је један Њутн. Он је тражио управо ону јабуку која је пала пред њега. 

Новинар: Питање које је можда требало поставити у почетку овог разговора. Шта је за вас електрицитет, поштовани господине Тесла? 

Тесла: Све је електрицитет. Најприје је свјетлост, бескрајни извор из којег истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице свјетлости; што је не видимо такву, то је изузетна милост према човјеку и осталим створењима. Једна њена честица посједује свјетлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга. 

Новинар: Господине Тесла, ви сте превише пристрасни према електрицитету. 

Тесла: Електрицитет сам ја сам. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и ви, господине Смит, али тога нисте свјесни. 

Новинар: Је ли отуда ваша способност да кроз тијело пропуштате електричну струју од милион волти? 

Тесла: Замислите вртлара којег нападају биљке; то би заиста било лудо. Човјеково тијело и мозак сачињени су од многих енергија; у мене је највише електрицитета. Енергија која је различита у свакога је оно што чини човјеково "ја" или "душу". Код других створења то је њихова суштина; "душа" биљке није "душа" минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестују свјетлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како вријеме пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе бјелини. Бијело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетио голуб, којег сам хранио. Хтио је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви свјетлости. Никада у очима неког створења нисам видио толико свјетлости, као у тог голуба.   

Новинар: Радници у вашој лабораторији причају о бљесковима свјетлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гњевни или пред каквом опасношћу. 

Тесла: То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Свјетлост је увијек била на мојој страни. Знате ли ко ми је открио окретно магнетно поље и индукторски мотор, шта ме је прославило у двадесет и шестој години? Једне љетне вечери, у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сјетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада, као у магли, видио сам како се окреће магнетно поље и ради индукторски мотор. Видио сам их у Сунцу! 

Новинар: Хотелска послуга прича да се у вријеме грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом. 

Тесла: Разговарам са муњама и громовима. 

Новинар: С њима? На којем језику, господине Тесла? 

Тесла: Најчешће на мом матерњем језику. У њему има ријечи и звукова, нарочито у поезији, који су погодни за то. 

Новинар: Читаоци нашег листа били би Вам врло захвални да то протумачите. 

Тесла: Звук не постоји једино у грому, већ и у муњи; код ње је он претворен у сјај и боје, а боје се могу слушати. Језик је од ријечи, што значи да је од звукова и боја. Сваки гром и муња су различити и имају своја имена. Ја неке од њих називам именима оних који су ми били блиски у животу, или по онима којима се дивим.  

Новинар: По вама, Знаност и Поезија су исто? 

Тесла: То су два ока једног лица. Вилиам Блик је учио да је цијели универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човјек. Са њом је као тачком астронома у коју се могу сакупити звијезде свих галаксија. Она је стваралачка енергија равна свјетлосној. 

Новинар: Машта је за вас стварнија од живота?

Тесла: Она рађа живот. Ја сам се хранио својим мислима, научио сам да управљам осјећањима, сновима и визијама. Одувијек сам је његовао, као што сам његовао и свој занос. Цијели свој дуги вијек провео сам у заносу. То је био извор моје среће. Он ми је помогао и да током свих ових година поднесем рад, који је био довољан за пет живота. Најбоље је радити ноћу, јер су звјездана свјетлост и мисли у блиској вези. 

Новинар: Рекли сте да сам и ја, као сваки створ, свјетлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно. 

Тесла: Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да повјерујете у то. Све је свјетлост. У једном њеном зраку је судбина народа; сваки народ има свој зрак у оном великом свјетлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите: ниједан човјек који је постојао, није умро. Претворили су се у Свјетлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те свјетлосне честице поврате у првобитно стање. 

Новинар: То је ускрснуће! 

Тесла: Ја то радије називам: враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки знали су ту тајну. Ја сам трагао за тим како да се очува људска енергија. Она је један од видова свјетлости, каткад равна врхунском небеском свјетлу. Нисам трагао за тим ради себе, већ ради добра свих. Вјерујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и подношљивијим, и усмјерити их на духовност и моралност. 

Новинар: Сматрате ли да се вријеме може укинути?

Тесла: Не сасвим, јер прва особина енергије је да се преображава. Она је у вјечитим преображајима, као облаци таоиста. Али могуће је утицати у томе да човјек очува свијест и послије земаљског живота. У сваком кутку свемира постоје енергије живота; једна од њих је и бесмртност чије поријекло је изван човјека и чека га. Свемир је духован; ми смо тек напола такви. Свемир је моралнији од нас; зато морамо спознати његову природу и свој живот ускладити с њим. Ја нисам научник; Наука је можда најпогоднији начин да нађем одговор на питање које ме одувијек прогони, и које је моје дане и ноћи претворило у ватру. 

Новинар: Које је то питање? 

Тесла: Како су вам очи засјале!… Оно што сам хтио сазнати је: шта се догађа са звијездом која пада и сунцем које се угаси? Звијезда падне као прашина или сјеме по овом или по другим свјетовима, а сунце се распе у наше мисли, у животе многих створења, у оно што ће се родити као нова свјетлост, или га свемирски вјетар распрши по бескрају. Схваћам да је то неопходно и да је урачунато у устројство свемира. Ствар је, међутим, у томе да се једна од тих звијезда и једно од тих сунаца, макар и оно најмање, сачувају. 

Новинар: Али, господине Тесла, ви схваћате да је то неопходно и да је урачунато у устројство свијета! 

Тесла: Када човјеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звијездом падалицом и покуша да је ухвати, разумјеће да му је живот дат управо због тога и биће спашен. Звијезду ће на крају ухватити! 

Новинар: И шта ће се онда догодити? 

Тесла: Творац ће се насмијати и рећи: "Падала је само да би ти потрчао за њом и ухватио је". 

Новинар: Зар све то није у супротности са космичком боли, који тако често спомињете у својим списима? И шта је то космичка бол? 

Тесла: Нису супротности, јер смо на Земљи… То је болест о чијем постојању огромна већина људи није свјесна. Отуда многе друге болести, патња, зло, биједа, ратови и све оно због чега је људски живот апсурдна и страшна појава. Та болест се не може сасвим излијечити, али свијест о њој ће учинити да буде мање тешка и опасна. Кад год је неко од мени блиских и драгих људи био повријеђен, ја сам осјећао физичку бол. То је зато што су наша тијела од сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негдје, на другом крају ове планете, умрло дијете или племенит човјек. Цијели свемир је у извјесним периодима болестан, од саме себе и од нас. Ишчезнуће неке звијезде и појава комете утичу на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче; због наших осјећања и мисли цвијет ће дивнији замирисати или утихнути. Те истине изнова морамо учити да бисмо се излијечили. Лијек је у нашем срцу и, исто тако, у срцу животиње коју називамо свемиром. Знање (је седмо прилагођавање) како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осјећајима.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица