Десет познатих који су се обогатили захваљујући нацистима

net.hr
Десет познатих који су се обогатили захваљујући нацистима

Други свjетски рат тестирао је моралност милиона људи.

 И док су неки одлучили да пођу путем моралности, алармантан је број познатих који њиме ипак није кренуо. Ових 10 познатих и звучних имена профитирала, у великој мери, управо од кокетирања са нацистичким режимом.

10. Породица Витон

Трговина Луј Витон је била једина којој је било дозвољено да ради у приземљу Хотел-а ду Парц, у окупираној Вишијевској Француској. Та је покрајина била марионетска држава под владом маршала Филипа Петена, а Витонов унук, Анри Гастон је, у оно је вријеме, фалсификовао папире који су служили као доказ повезаности са Петеновим режимом, све у циљу унапређења пословања.

Гастон је убрзо постао главни гост у Гестаповом омиљеном кафићу који се налазио у близини његове радње, а уједно и први Француз којег је Петаинова влада одликовала. Иако то никада није споменуто у било којој од пословних књига, породица Витон је оптужена да је успоставила произвоњу Петеинових бисти, и произвела их око 2500.

9. Харди Кругер

Иако га данас знамо као великог глумца који се прославио у филмовима са Џоном Вејном и Ричардом Бартоном, Харди Кругер је своју глумачку каријеру започео као глумац за нацисте. Са само 15 година глумио је у њемачком филму "Млади орлови" из 1944. године, на чијем снимању се зближио са колегом глумцем Хансом Сонкером за кога се вјерује да је био упознат са детаљима холокауста, који се одвијао у то вријеме, и које је открио младом Кругеру.

Пред крај рата, као 16-годишњак, Кругер се прикључио СС трупама, а кад му је наређено да убије групу америчких војника, Кругер је одбио наредбу. Због кукавичлука је замало стрељан. Тај наредба је ипак опозвана, а млади Кругер је напустио своју ескадрилу и до краја рата се скривао у планинама.

8. Фердинанд Порше

Име Порше већину данас асоцира на моћне спортске аутомобиле и трке, али то није одувијек било тако. Када је 1933. године Хитлер преузео власт у Њемачкој, Фердинанд Порше је јавности представио своју идеју малог јефтиног аутомобила, на сајму аутомобила у Берлину. У истом је тренутку Хитлер најавио моторизацију нације, баш као што је то Хенри Форд учинио у Америци. На крају су се Порше и Хитлер састали како би договорили планове о "аутомобилима за људе", односно на њемачком "Volkswagen". Било је то 1934. године.

Резултат тих разговора била је Volkswagen Буба. Од тада је произведено више од 23 милиона Буба чиме је то постао један од најпродаванијих аутомобила у историји аутомобилске индустрије.

У то вријеме Порше је био главни менаџер производње, а да би се задовољиле потребе тржишта и произвело велики број аутомобила, у Volkswagenову фабрику у Волфсбургу довођени су ратни заробљеници који су радили у производњи. Фердинанд Порше који је, наводно, и сам подржавао политику нацизма, у таквим условима лако је ширио своје идеје и стварао царство на коме је поприлично профитирао.

7. Кристобал Баленсиага

Човјек који израђује хаљине од своје треће године, није допустио да га инвазија Нациста 1940. спречи у његовом напретку.
Након инвазије Нациста на Француску, Немци су затражили да се сва модна индустрија из Француске пресели у Немачку, али се дизајнер Лусиен Лелонг упустио у преговоре са њима и договорио да ће им држава предати све индустрије које држе Јевреји у замјену за модну индустрију која ће остати у Француској и имати дозволу за даљи рад.

Иако није био дио тог договора, Баленсиага је био човјек који је највише профитирао из тог договора, с обзиром на то да се његова фабрика нашла на списку 60 фирми којима је у то вријеме био дозвољен рад.

Париску модну кућу је отворио поновно, а због добрих веза са Хитлеровим генералом Францом, пословао је невјеројатно добро. Био је близак пријатељ Францове супруге, а дизајнирао је велики број хаљина за њу још прије рата. Дизајнирањем хаљина за жене генерала наставио је да се бави и за вријеме рата. Занимљиво је да је посљедња хаљина коју је дизајнирао, а због које се вратио из пензије, била је вјенчаница намијењена управо унуци нацистичког генерала Франца.

6. Скот Фицџералд

Свијет га данас познаје као великог аутора и писца који је овековечио раздобље у којем је доминирао џез. Иако за свог живота није био превише познат, данас га знамо као једног од највећих америчких писаца 20. вијека. Написао је неколико великих новела од којих је у јавности најпознатија "Велики Гетсби" према којој је снимљен и истоимени филм, који је освојио неколико номинација за Оскара.

Фицџералд је познат и као припадник "изгубљене генерације" 1920.-их. Средином 1930-их година прошлог вијека изгубио је компас и умало завршио на улици без крова над главом, у шта га је увукла љубав према алкохолу. Тих година цео Холивуд је претрпио огромну штете због јачања Нациста, због чије цензуре је пропао велики број филмских студија. У животу су се одржала само три највећа – МГМ, Парамоунт и Фокс.

У априлу 1937. године одржана је америчка премијера посљедњег наставка трилогије њемачког књижевника Ериха Марие Ремарка "Три ратна друга", прича о успону и јачању нацизма кроз 1920.-те. Била је то велика ствар за Холивуд. Продуцент МГМ-а, Џозеф Л. Манкијевич је, за писање сценарија за екранизацију књиге ангажирао је Фицџералда који је шест мјесеци, колико је радио на сценарију, свакога дана добијао по 1.000 долара, што је била невјероватно велика сума новца с обзиром на то да је тадашњи годишњи просјек износио 1.780 долара. Фицџералд је написао снажан сценарио о злу и правом лицу нацизма, али је сценарио на крају знатно ублажен. И док је он на рачун нациста зарадио огромну суму новаца, свијет никада није имао прилику да види његову праву слику о нацистичком злу.

5. Хуго Бос

Хуго Фердинанд Бос, оснивач познатог модног бранда "Hugo Boss ", био је страствени заговорник национал-социјализма, а нацисте је подржавао, не само у жељи за профитом, већ и због њихових идеја и политичких ставова. Његова компанија је, недавно, издала извињење због његовог понашања према радницима за вријеме Другог свјетског рата у коме је око 140 Пољака и 40 Француза присиљавао на принудни рад.

Ова, првобитно породична фирма, у почетку се бавила израдом униформи за полицију и раднике поште, а један од првих великих уговора које потписала била је израда браон кошуља за Хитлерову омладину. Потом је услиједила масовна производња познатих црних униформи за припаднике СС-а.

Бос је на тим уговорима створио велики део свог богатства. Иако није лично дизајнирао СС униформе, оне и данас 70 година касније представљају оличење зла. С друге стране, Хуго Бос је дизајнирао велик број костима за популарни серијал "Star Wars ".

4. Хенри Форд

Оснивач компаније Форд, једне од највећих фабрика за производњу аутомобила на свијету, Хенри Форд био је први грађанин САД-а који је за свој 75. рођендан примио најпрестижнији орден части нацистичке Њемачке – Немачки орао. Награду је примио због изразитог дивљења које је Адолф Хитлер исказивао према њему. Хитлер је Форда чак споменуо и у својој књизи "Mein Kampf".

Хитлер га је сматрао надахнућем, а наводно је у својем кабинету држао Фордов портрет у природној величини. Њемачки инжењери су преузели неколико технолошких иновација од Форда, и потом их примјенили у процес производње њемачких аутомобила Volkswagen. Амерички инжењери су долазили у Њемачку не би ли колеге научили како се праве одређени дијелови за аутомобиле.

Иако је био окорјели антисемита, Форд се оштро противио рату и никако подржавао милитаристичку страну нацизма. Ипак, прије него што је Америка ушла у рат, Форд снабдио Њемачку војном опремом али је одбио да производи моторе за британски РАФ.

3. Браћа Рокефелер

Хитлерова опчињеност еугеником и његова потрага за "аријевском расом" плавокосих, плавооких Аријеваца, није била нова идеја. До 1909. године, готово половина случајева присилне стерилизацију у име еугенике у свијету забиљежена је на подручју Калифорније.

У групу окорјелих еугеничара спадали су и припадници Рокефелер фондације, који су до 1926. донирали преко 420.000 долара, што је у данашње вријеме око 4 милиона, у фонд за њемачка истраживања. Око 250.000 долара припало је њемачком психијатријском институту Кајзер Вилхелм у коме је своје методе тестирао злогласни Ернст Рудин који је касније именован за вођу Хитлеровог систематског медицинског тестирања. Године 1929, када је стигла велика донација Рокефелер фундације у износу од 317.000 долара Институту за истраживања мозга, институција је проширена и надограђена па су у њој почели да се врше Рудинови смртоносни експерименти.

Још једна благајна добила је велику количину новца Рокефелер фондације – Кајзер Вилхелм Институт за антропологију, људско наслијеђе и еугенику у Берлину. Захваљујући тој великодушној донацији институт је проширен па су у њему почели монструозни експерименти над близанцима које је обављао Јосеф Менгеле. Иако су Рокефелери тврдили да нису знали за злочине који се догађају у институтима које су финансирали, њихове донације су увелико помогле у стварање еугенике као наводне науке која је легитимисала Хитлерову политику.

2. Прескот Буш

Деда Џорџа В. Буша, Прескот Буш, био је један од директора Union Banking Corp, инвестиционе банке са седиштем у Њујорку која је била у власништву и под управом фамилије њемачког бизнисмена, Фрица Тисена. Породица Тисен била је веома богата с обзиром на чињеницу да су имали монопол над њемачком индустријом челика. Након што је присуствовао једном од Хитлерових говора, Фриц Тисен је постао очаран ријечима и визијом младог политичара па се придружио нацистичкој странци 1931. године. Тисен је лично финансирао кампању Адолфа Хитлер и својим новцем је небројено пута извлачио чланове странке из затвора.

Тисен је 1928. купио палату Барлов у Мüнцхену која је касније постала сједиште нацистичке странке. Све до 1941. када је Тисен изгубио Хитлерову наклоност, његова компанија се ослањала искључиво на рад затворенка концентрационих логора, посебно Аушвица, у коме је смртно страдало више од милион људи.

Све до напада на Перл Харбур 1941. Бушова банка Union Banking Corp финансирала је челичане у којима су се производили авиони и тенкови, који су до тада коришћени за напад на савезничке армије и циљеве. Имовина тог банкарског друштва заплијењена је 1942. године као посљедица доношења Закона о непријатељу. Међутим, вјерује се да су Прескот Буш и Херберт Вокер помогли Фрицу Тисену да пренесе све своје власничке документе у Њујорк како би исти били изузети из Нирнбершког процеса.

1. Коко Шанел

Име планетарно популарне дизајнерке Коко Шанел данас повезујемо са ташнама, раскошним хаљинама и најпознатијем парфему на свијету Chanel No.5, али ова велика дизајнерка била је изразито политички активна. Према неким теоријама, била је и нацистички шпијун.

Шанел је прије свега била опортуниста, не само у својим пословним подухватима већ и у приватном животу. Иако није марила за нацистичку пропаганду, гравитирала је ка центру моћи окупиране Француске, а у једном тренутку је и почела аферу са 44-годишњим њемачким официром, Бароном Хансом Гунтером вон Динклагом. Он је био њемачки шпијун који је радио у Француској од 1920-их.

Изгледа да је њихов однос био препун лажи, како са једне, тако и са друге стране. Обоје су из афере покушавали да извуку што више користи. Док је Вон Динклаг омогућио Шанел да живи у луксузном хотелу Риц, дизајнерка се прикључила тајној служби Велике Британије и постала шпијун са кодним именом "Вестминстер".

Чак и као опортунист, Шанел је успјела да ослободи свог нећака Андреа Паласа из концентрационог логора у Њемачкој. У замјену за ту услугу отпутовала је у Мадрид у августу 1941. године, са посебном дозволом Њемачке, како би сазнала скривене намјере и тајне планове. Тамо се састајала са британским дипломатом, а позадину свог пута у Мадрид ником није открила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана