Цијелу ex-Yu посвађао један намаз - чији је бољи

Ајвар, "балкански кавијар", својеврсни намаз од црвених и љутих паприка, на том подручју има култни статус.

Без обзира маже ли се ајваром хљеб, или послужује уз сир или уз месна јела, ајвар је саставни дио сваке зимнице.

"Ми жене размењујемо рецепте, али свака мисли да је њен набољи", каже Весна Арифовић на београдској пијаци Зелени Вијенац, гдје сваког дана продаје паприке.

Ајвар се припрема на јесен, а претходно се паприке испеку, огуле, оцједе и самељу, а у смијесу се на крају додаје сунцокретово уље. Све му то даје препознатљиву боју.

Укуси разликују широм бивше Југославије. Македонци у ајвар додају патлиџане, у БиХ по луку, а Срби со, шећер...

Ту и почињу расправе чији је ајвар јединственији и бољи.

"Постоје двије врсте људи, они који су пробали ајвар и они који никада нису били у Србији", објавила је недавно српска туристичка заједница. Онде је Лесковац, у средишту земље, уједно и средиште производње ајвара.

"Наш ајвар је најбољи", одговара Иво Лукенда и села Љетовика, општина Кисељак, у средњој Босни. Он не може да замисли ајвар без лука.

Македонци, самопроглашени најбољи кувари на Балкану, за то не желе ни да чују када у свој ајвар додају патлиџане.

За све то много не маре у хрватској Подравци, једном од главних произвођача ајвара за широку употребу.

А сви су се они заједнички увредили кад је једна словеначка компанија 90-их година покушала да заштити ајвар као свој производ.

"Истину говорећи, сва та фрка око ајвара почела је с појавом 'брендирања' хране у бившој Југославији", каже Тамара Огњевић, стручњак за гастрономско наслијеђе из Београда.

"Оно што је некада била намирница сваког домаћинства постало је интересантно прехрамбеној индустрији и сви - Македонци, Бугари, Срби, чак и Словенци - у једном су тренутку почели тврдити да је то њихово", додаје Огњевић.

Она каже да је ајвар на Балкан вјеројатно дошао с турским освајањима. Прва позната употреба била је у једном ресторану у Београду у 19. вијеку чији су власници били Македонци, рекла је.

Ријеч ајвар вјеројатно је дериват турске речи хајвар, за кавијар. Називом се хтјело рећи да се ради о отприлике једнако ексклузивном производу с обзиром на сложен процес производње и скупе намирнице, као што је онда било сунцокретово уље, објашњава Огњевић.

Филип Еванс, Британац који живи у Скопљу, прије шест година основао је компанију која извози ајвар у више од десетак земаља, укључујући Британију и Француску.

"Сматрали смо да ајвар није заузео своје мјесто у гастрономском свијету", каже Еванс.

"Када погледате производе попут хумуса, харисе или песта, све су оне постале гастрономски 'меинстрим', а ми смо осјетили да и ајвар има тај потенцијал", реако је.

Иако Британац, Еванс је потпуно свијестан "врло страствених осјећаја" које ајвар побуђује широм Балкана.

"Свачија тетка прави онај најбољи", рекао је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.