Борис Малагурски: Заједно морамо променити свет

Свјетлана Тадић
Борис Малагурски: Заједно морамо променити свет

Сарајево исувише троши енергију на "сећање на злочине", кампање "Не заборавимо Сребреницу" и слично, где политичари убиру поене, а продубљују јазове.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" млади српски режисер Борис Малагурски, аутор филма "Тежина ланаца" који уз дозу ироније и црног хумора говори о распаду Југославије и интересима СAД у том процесу.

* ГЛAС: Живјели сте у Канади, како сте дошли на идеју да снимате филм о распаду Југославије?

МAЛAГУРСКИ: Донедавно сам живео у Канади, а мотива за снимање филма о распаду Југославије је било много. Пре овог филма сам направио документарац о кршењу људских права Срба и осталих неалбанаца на територији Косова и Метохије, односно филм је анализирао последице једне погрешне политике запада према Србији и српском народу. Међутим, имао сам потребу да сазнам због чега се распала бивша држава, држава у којој сам рођен, те сам почео да истражујем ту тему из свих могућих углова. Добио сам и један ексклузиван снимак од Јездимира Милошевића из Мировне акције хуманиста на којем се Срби и Муслимани опраштају у сузама у селу Врхбарје крај Сокоца након Дејтонског споразума. Приказао сам и приче о Срђану Aлексићу из Требиња, Јосипу Киру из Осијека и Милану Левару из Госпића, људима који су се супротставили ратном вихору и одлучили да буду прави људи у нехуманим временима. Ипак, све те приче је требало ставити у шири контекст дешавања на Балкану, јер се мора узети у обзир да је рат продужетак политике другим средствима, док је политика продужетак економије другим средствима. Економски узроци распада Југославије су детаљно анализирани у филму "Тежина ланаца", а закључак се своди на то да је запад имао највећи интерес да се држава распадне на начин на који се распала, како би од нас направили банана републике, односно економске и геополитичке колоније.

* ГЛAС: Снимили сте филм и о Косову и Метохији, коју је његова основна порука?

МAЛAГУРСКИ: Порука филма "Косово: Можете ли замислити?" је свакако да су малобројни Срби и остали неалбанци који живе на Космету у веома тешкој ситуацији, да је сада готово немогуће у потпуности остварити наше интересе у јужној српској покрајини, али да никада не смемо да прихватимо идеју да Косово више није наше, јер ништа није изгубљено док ми не признамо да је изгубљено. Данас је Aмерика сила број један и има далеко већи утицај од нас, али док год се одупиремо пропагирању онога што западне дипломате зову "реалности на терену", ми имамо легитимно право да повратимо оно што је наше. Можда се то још дуго неће десити, али морамо чувати свест о томе због чега је Космет важан фактор нашег националног идентитета. Ово сам, међутим, пренео и западној публици којој можда није сасвим јасно зашто ми толико инсистирамо на фрази "Косово је Србија".

* ГЛAС: Завршавате и филм о Београду, о чему се ради?

МAЛAГУРСКИ: После филма о Косову који анализира последице лоше политике, па филма "Тежина ланаца" који објашњава узроке те политике, пожелео сам да западу представим и нешто што нема везе са политиком, са циљем да грађани западних земаља пожеле да посете српску престоницу, која је свакако одскочна даска за многе друге дестинације широм Србије, Републике Српске и Црне Горе. Кроз приче из историје и данашњице, публика ће имати прилику да се упозна са старим српским обичајима и новим трендовима који чине наш народ јединственим у свету.

* ГЛAС: Какви су Ваши даљи планови послије филма о Београду?

МAЛAГУРСКИ: Упоредо радим на документарцу који се бави инцидентом везаним за страдање француског држављанина Бриса Татона у Београду 2009. године. Тај догађај су пратиле многобројне контроверзе, а један младић, Стефан Величковић, иначе мој вршњак, осуђен је на 12 година затвора за убиство иако је добијао казну за непрописно паркирање у тренутку када се дешавала туча навијача Партизана и Тулуза на Обилићевом венцу. Четрнаест навијача Партизана је осуђено на укупно 240 година затвора за убиство Бриса Татона. У исто време такозвана "Гњиланска група", деветорица припадника ОВК који су убили преко 32 цивила, осуђена на 110 година затвора. И не, нисам навијач. Чак никад нисам ни био на фудбалској утакмици. Само желим да буде правде и борићу се до краја живота да учиним све што могу како би свет у којем живимо био макар мало праведнији. A за то је неопходно да се промени свест људи, да се створи критична маса оних који су спремни да предузму иницијативу и промене ствари набоље. То морамо учинити сви заједно.

* ГЛAС: Пратите ли политичку и економску ситуацију у БиХ?

МAЛAГУРСКИ: Трудим се да будем што боље обавештен, али је тешко извести генералне закључке о ситуацији у БиХ, с обзиром на то да оне нису исте за оба ентитета. Република Српска је далеко испред Федерације БиХ у економском смислу, а рекао бих да су и политичари у Бањалуци разумнији од оних у федералном Сарајеву. Некако ми се чини да Сарајево исувише троши енергију на "сећање на злочине", кампање "Не заборавимо Сребреницу" и слично, где политичари убирају поене, а продубљују јаз између народа у БиХ. То је велики знак политичке незрелости, јер кад политичари не умеју да реше стварне проблеме својих грађана, они покушавају да их емотивно дриблају, у нади да ће грађани заборавити на своје проблеме. Ипак, мислим да је грађанима досадило да слушају те приче и да ће временом схватити да морају да се освесте и предузму иницијативу да промене систем набоље.

Планови

* ГЛAС: Планирате ли да снимате филм и о дешавањима у Босни и Херцеговини?

МAЛAГУРСКИ: Могу рећи да имам намере да се позабавим темама везаним за дешавања у БиХ, али у овом тренутку не могу више од тога да кажем. Радо ћу вам причати нешто више о томе негде у мају.

Биографија

Српски режисер Борис Малагурски рођен је 1988. године, живио и студирао је у Канади филмску режију на УБЦ Универзитету "Бритиш Колумбија" у Ванкуверу и већ првим филмом "Косово: Можете ли замислити?" 2009. године освојио критику, која га је прогласила најбољим филмом на данима филма "Бритиш Колумбије".

Филм "Тежина ланаца" је други филм Малагурског који потписује у својству продуцента, сценаристе, сниматеља, редитеља и монтажера, а избор тема и извјесна доза ироније и црног хумора, карактеристични за филмове Мајкла Мура, допринијели су да га публика назове "српским Мајклом Муром".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана