Амерички градови се претворили у градове смрти

Број убистава, пљачки и озбиљних оружаних напада у 2016. години порастао је у скоро свим америчким метрополама, а према полицијским подацима, током године за нама у 61 америчком граду почињено је 6.407 убистава, што је за чак 11 одсто више него 2015.

ФБИ ће тек у посљедњем тромесечју објавити званичну црну статитистику америчких градова за 2016, али из Асоцијације начелника полиције великих градова наводе да је до повећања насиља и смртних исхода дошло у посљедње двије године и да је то велики проблем. Ипак, истичу да садашњи подаци показују да тренутно стање није ни близу насиљу 90-тих година.

Међутим, нови предсједник САД Доналд Трамп пораст злочина у многим градовима окарактерисао је као насиље без контроле.

Протекле недјеље Трамп је упозорио челнике Чикага да ће послати "федералце" уколико не буду успјели да смање ниво криминалитета у том граду.

762 убиства. 12 мјесеци. 1 град

У 2016. години у највећем граду државе Илиноис убијено је 762 људи. То је најсмртоноснија година у посљедње две деценије у Чикагу.

Са популацијом од око 2,7 милиона становника, у Чикагу је протекле године убијено више људи него у у Њујорку (325) и Лос Анђелесу(288) заједно, иако има мање становника од оба града појединачно.

Тај град већ годинама важи за "ратну зону", а у јавности се умјесто његовог имена често користи погрдни назив Чирак (Chiraq), чиме се алудира да у том граду има убистава и оружаних обрачуна као у Ираку.

"Ако град Чикаго не буде успио да спречи страшни покољ који се догађа, у 2017. години је било 228 пуцњава са 42 мртва што је повећање од 24 одсто у односу на прошлу годину, федералце ћу да пошаљем тамо", написао је Трамп на Твитеру.

Међутим, није цио град "ратна зона". Према наводима чикашке полиције, највећи пораст убистава забиљежен је у пет дистрикта на југу и западу града.

ЦНН истиче да је из дана у дан број убистава алармантан. Само током викенда за Дан очева 2016. догодило се 12 убистава, а најмлађа жртва имала је само 16 година. И током божићних празника усмрћено је 12 особа, а полиција је реаговала због 27 пуцњава.

У односу на 2015. годину стопа убистава скочила је за чак 58 одсто, а 2016. пуцало се више од 3.500 пута што је 47 одсто више него у години прије ње.

Иако је број убистава драматично порастао, у студији Универзитета у Чикагу, наведено је да су карактеристике тих убистава у великој мјери сличне онима из 2015.

"Највише убистава почињено је ватреним оружјем (често илегалним), на јавним мјестима у мање развијеним четвртима, а смртним исходима претходиле су препирке. Жртве су углавном Афроамериканци, тинејџери, а већина њих је од раније позната полицији и има досије", пише у студији.

Аутори студије истичу да, иако је број злочина повећан, број ухапшених је стагнирао и многа убиства су остала неразјашњена, те баш у недостатку хапшења и кажњавања злочинаца, они виде потенцијални разлог пораста насиља.

Постоје наводи и да чикашки полицајци у својим извјештајима на разне начине прикривају криминал, али из полиције то негирају.

Чикаго иначе важи за град са највише банди у САД и сматра се да има око 100.000 чланове више од 60 различитих криминалних организација.

Подаци говоре да су обрачуни банди били одговорни за 61 одсто насилних смрти 2011. године.

Најсмртоноснија година у Чикагу била је 1974. када је почињено чак 970 убиства, а за њом слиједе 1992. са 943, 1994. са 931 и 1991. са 928 убијених.

И док су очи јавности уперене у град у коме у просјеку сваког дана буду убијене двије особе, многи мањи амерички градови годинама кубуре са високом стопом насиља и криминала.

Детроит – први пут испод 300

Неколико сати прије поноћи 31. децембра 2016. нападач са црном капуљачом пуцао је на двојицу мушкараца. Један од њих је преминуо, други је успио да побјегне. У размаку од неколико минута, у другом дијелу града, рањен је петогодишњи дјечак који је шетао са баком.

Нова 2017. у Детроиту почела је управо онако како се 2016. завршила – двоструком пуцњавом само неколико сати послије поноћи. Двије особе су убијене.

За највећи град у америчкој држави Мичиген то није била никаква новост. Стопа убистава и насилног криминала у претходне три године према званичним подацима ФБИ и полиције Детроита опала је за 11 одсто, али иако статистички подаци иду у правом смјеру, тај град сваке године заврши при самом врху листе најопаснијих.

У Детроиту је 2014. било 298 убистава, 2015. године 295. Најмање у протеклих 50 година и први пут, од када полиција објављује званичну статистику, испод 300 (1987. их је било 686, до 2000. број је спао на 369, 2010. на 308, а од 2014. је испод 300). ФБИ још није објавио извјештај за 2016. годину, али како преноси "Детроит њуз" до 5. децембра их је било 291.

У разним медијским извјештајима стоје подаци да на сваких 100.000 становника има 2.072 случаја насилних криминалних дјела (силовања, наношења тешких тјелесних поврда и пљачки). Стопа убиства је у просјеку 43,5 одсто, што је скоро десет пута више од националног просјека. То значи да су шансе да постанете жртва мање у неким већим градовим. Убистава је протеклих година било више једино у Чикагу и Њујорку, чија је популација већа 12 пута.

Детроит је за 60 година изгубио више од милион становника. Од бројке 1,8 милиона колико је људи у том граду живјело 1950. у њему је данас нешто мање од 700.000. Највећи разлог за то је измјештање ауто индустрије, па су тако велике компаније отишле из Детроита, а са њима и становништво. Стручњаци убиства "оправдавају" катастрофалном економском ситуацијом у граду. Стопа сиромаштва је 39,8 одсто, стопа незапослености 12,4 одсто.

Ипак, није све у тим процентима. Детроит је доспио у жижу јавности и као град у којем су честа мета трансродне особе. У периоду од новембра 2014. до новембра 2015. у САД су убијене 24 трансродне особе, седам у Детроиту, и то углавном Афроамериканци. Само у току једне недјеље прошле године упуцано је њих троје, једно је преминуло.

Нови градоначелник Детроита Мајк Дуган дошао је на функцију 2013. Тада је обећао смањење криминала и апеловао на фирме да поставе камере на зграде.

"Уморан сам од тога да сваки пут видим замућену слику на којој не можеш да препознаш особу" , рекао је он 2015. када је најавио боље осветљење, камере велике резолуције и још неке новине.

Побољшања није да није било, али су она далеко од тражених бројки. У периоду од двије године број силовања је опао за 24 одсто, број пљачки се смањио за 35 одсто, рањавања за 11 одсто, али застрашујући подаци о 332 убиства 2013, 599 случаја силовања 2014. и 9.106 случајева наношења тешких тјелених повреда 2015. још дуго ће смјештати Детроит на листу америчких градова смрти.

Ни Балтимор није сигуран

У највећем граду савезне државе Мериленд 2017. година почела је катастрофално – у првих 30 дана убијено је 30 људи. Град са нешто више од 620.000 становника посљедњих година доспиио је у сам врх најопаснијих градова САД, али и цијелог свијета.

Мрачни рекорд Балтимор је достигао 2015. године када је у том граду убијено 344 људи. Током 2016. усмрћено је нешто мање – 310 особа.

Стопа убиства у протеклој години износи 51 и највиша је послије стопе од 55,2 из 2015. године, која је више од 11 пута већа од националног просјека.

Број убистава нагло се увећава посљедњих пет година - 2011. у Балтимору је убијено 196 људи што је најнижи црни биланс од 1978. године у том граду. Већ 2012. било је 219 убистава, а 2013. више - 235. У 2014. број убистава је опао на 211 послије чега је услиједио неславни рекорд.

У посљедње три деценије број становника Балтимора смањен је за око 100.000 становника, док је број убистава варирао, ескалирајући посљедњих година те је град од ФБИ затражио помоћ.

Пуцњаве и убиства се у Балтимору најчешће догађају у сиромашним насељима. Према наводима тамошњих медија, око 80 одсто убистава ватреним оружјем почињено је у дјеловима града који заузимају једну четвртину града.

Најсмртоносније насеље прошле годије било је Монтебело на сјевероистоку града гдје је у просјеку сваки други испаљени метак био фаталан.

Сијање смрти се често доводи у везу и са бандама које дилују дрогу у граду или пљачкају богате становнике и туристе.

Мали Сент Луис никад опаснији

Сент Луис 2015 – најбруталнија и најкрвавија година за град са око 300.000 становника. Управо због релативно малог броја становника, високог процента насилних криминалних дјела Сент Луис је 2015. годину завршио на првом мјесту листе најопаснијих градова.

Према ФБИ извештају било је 188 убистава – највише у претходне двије деценије.

Директор ФБИ Џејмс Коми објаснио је то "Фергусон ефектом". Како је рекао, стопа убистава и криминала значајно је порасла након што је полиција у августу 2014. у Фергусону убила Афроамериканца Мајкла Брауна. Након тога протести су се разбуктали у свим околним градовима међу којима је био и Сент Луис.

На 100.000 становника Сент Луиса забиљежи се око 1.817 случајева насилних криминалних дјела. Од почетка 2017. до 24. јануара убијено је десет особа, разрјешена су само два случаја, а сва убиства су почињена ватреним оружјем.

Шта са Орландом?

Најгора масовна пуцњава у историји САД, према ријечима градоначелника Орланда Бадија Дајера одиграла се 12. јуна 2016. у том граду када је Омар Матен отворио ватру у популарном геј клубу "Пулс" и убио 49 људи. Укључујући те жртве, број убистава (86) у том граду је у 2016. години порастао за 169 одсто у односу на претходну годину када је убијено 32 људи.

Уколико се не рачуна масакр у клубу, пораст стопе убиства је много мањи, 16 одсто.

Полиција у Орланду је, међутим, одлучила да број жртава напада у клубу не уђе у званични извјештај који ФБИ на крају сваке године објављује за претходну а који садржи статистику кривичних дјела свих америчких градова. Образложење за такав преседан је да у годишњем извјештају ФБИ раније није уврштен ни црни биланс терористичког напада 11. септембра 2001. године, већ су жртве тог напада споменуте у посебно оформљеној секцији.

Раме уз раме са наведеним градовима стоје и Њу Орлеанс, Синсинати, Окланд, Батон Руж, Канзас сити, Мемфис. У некима од њих посебно су се узбуркале страсти након протеста поводом полицијских убистава Афроамериканаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.