Живе у подземном граду у Тунису испод вреле пустиње
Тунис - У неприступачном и не много питомом региону на југу Туниса људи су вијековима живјели у кућама под земљом, а за то је постојао јако добар разлог. Само испод земље било је могуће наћи довољно добар заклон од несносних љетних врућина и јаких зимских вјетрова.
Овакав начин живота постоји и дан-данас и мами погледе бројних знатижељних туриста. Међутим, посљедњих деценија све је мање руралног становништва, а самим тим и становника ових специфичних насеобина.
У кућама које се састоје од укопаних просторија распоређених око кружног дворишта данас се може видјети невјероватан спој модерног и традиционалног начина живота, али све је мање људи који чувају овај јединствени призор од заборава.
Ипак, неколико породица у Матмати чији се читав живот одвија, такорећи, испод пустиње, тврди да су веома везани за своју земљу и куће и да не могу замислити да се негдје преселе.
- Мој отац је умро, моја мајка је умрла, ћерке су се удале и ја сам остала сама - прича 38-годишња Латифа Бен Јахја која живи у кући састављеној од пет пећина и додаје: "Када бих ја отишла, ова кућа би умрла".
Већина породица се иселила из ових подземних насеобина током шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека када је током модернизације изграђено мноштво модерних села и градова.
Они који су ријешени да наставе живот испод вреле површине земље, углавном живе од узгајања маслина и туризма.
Матмата је постала веома популарна туристичка дестинација након што је коришћена за филмски сет "Ратова звијезда" током 1970-их.
Међутим, и то је замрло након "арапског прољећа" 2011. године и терористичких напада 2015. године.
- Прије револуције живјели смо од туризма. Од тада ријетко ко навраћа. Тек понеки домаћи гости, Тунишани који дођу на неколико дана током празника - објашњава Салиха Маохамеди (36).
Она каже да веома удобно живи у својој подземној кући са својим мужем и четворо дјеце. Допушта туристима да обилазе њену кућу уз малу надокнаду.
- И када бих имала другу кућу, дала бих је мојој дјеци. Ова кућа је мјесто гдје сам провела читав свој живот - каже она.
Хеиди ал Кајел (65), који води малу продавницу у селу, један је од посљедњих људи који знају да саграде и одржавају ове куће. Посљедња коју је направио била је из 1970. године.
Данас води битку да очува оне које су већ саграђене.
- Послије сваке кише долазим и поправљам их. Не дозвољавам да нестану - каже он. (Агенције)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
