Заронио и открио машину која је сто година збуњивала научнике

Године 1900, Кондос и његови људи усидрили су се код острвцета Антикитера, чекајући боље временске услове.

Да убију вријеме, ронили су не би ли пронашли сунђере.

Ронилац Елијас Стадијатис заронио је на 45 метара дубине и убрзо повукао конопац да га извуку на површину.

"Доле је гомила лешева људи и животиња", рекао је преплашени Грк.

Кондос се и сам спустио да провјери наводе, а вратио се с лијепом бронзаном статуом.

Обавијештене су власти, а извлачење артефаката с античког римског брода трајало је више од годину дана.

Извађене су бронзане статуе Филозоф и Ефеб, чак 36 порцеланских скулптура међу којима и Херкулес, Одисеј, Диомед, Хермес и Аполон, три порцеланске статуе коња, бронзана лира, неколико комада стаклених предмета...

Олупину није било лако проучавати. Један ронилац је погинуо, двојица остала парализована због декомпресије, а највреднији експонат још није нађен.

Тек 1902. археолог Спиридон Стаис примјетио је необичан предмет, комад бронзе с уграђеним зупчаником с натписима на грчком.

У питању је био механизам из Антикитере, први познати свјетски аналогни рачунар, састављен од 37 дијелова који су кориснику омогућавали праћење кретања Мјесеца и Сунца кроз Зодијак, предвиђање помрачења, али и праћење тачних дана одржавања важних фестивала попут Олимпијских игара.

Посљедња истраживања тврде да је механизам омогућавао праћење датума чак 42 догађаја, као и одређиванње годишњих доба.

Најсофистициранији прорачун била је Мјесечева елиптична путања и одређивање Мјесечевих мијена.

Механизам је настао или 87. године прије нове ере или између 100. и 200. године прије Христа, а модерној науци је требало 75 година да схвати да је предмет вриједан истраживања.

Сличне направе нису се појавиле све до 14. вијека.

Како је механизам доспио на брод, није сасвим јасно. Најближа истини је претпоставка да је био дио римског плијена који је с превожен с Родоса у Рим, гдје је требало да буде дио тријумфалне параде коју је приредио сам Јулије Цезар.

Још два позната Римљанина имају теорије о терету с дна Егејског мора.

Према једној, ријеч је о плијену генерала Суле након заузимања Атине. Према другој, чак је и знаменити римски говорник Цицерон знао за "Архимедов механички планетаријум".

Има и истраживања према којима је брод према Риму ишао из данашње Турске.

Не зна се ни гдје је тачно настао механизам. Можда из колонија на Коринту или, према Жаку Кустоу, из Пергама, гдје се налазила велика библиотека од које је била већа једино она у Александрији. Рачунар је можда састављен и на Родосу, у академији коју је основао стоички филозоф Посејдоније.

Како се функционисање механизма заснива на теорији кретања Мјесеца астронома Хипарха, може да се претпостави и да га је можда управо он и конструисао, или га бар користио.

Оно што је занимљиво је да се на механизму налазе и упутство за употребу од 3.400 грчких слова. Процјењује се да их недостаје хиљаду.

Супротно ранијим сазнањима, новија истраживања записа на механизму показала су да је механизам из Антикитере био изузетно прецизан, до тачности од једног степена у 500 година. Занимљиво, након активности Жака Кустоа 1976, није било даљих истраживања локалитета.

Године 2014 спроведена су нова истраживања која су трајала све до јесени 2016. Откривено је више од 60 нових предмета, али и нешто од највеће важности након механизма – изузетно добро очуван људски костур.

Научници се надају да ће из костију можи да извуку ДНК и добију одговоре на питање ко су били људи на броду, и зашто је потонуо.

Сам Кусто је пронашао остатке четири особе, што је ријеткост за античке олупине, али такође ниједна до сада није била толико истраживана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.