Возом смрти крећу у бољи живот

Воз мексичке компаније КЦСМ, који вози од југа до сјевера Мексика, познат је по бројним путницима, мигрантима из Мексика и средње Америке, који желе да се дочепају америчког сна или да напорно раде и пошаљу који долар породицама које остављају иза себе. Међутим, вожња возом, који уопште није намијењен за превоз путника, може бити погубна по живот.

Једна од путница је и удовица из Хондураса Нолбија Пачеко, која је оставила своје двоје дјеце код рођаке и кренула трбухом за крухом.

- Рекла сам дјеци да идем на другу страну да би могли постати нешто у животу, да имају шансу да студирају и да живе бољи живот - каже Пачеко, која је сјела на воз у мексичком граду Аријага, удаљеном око 200 километара од границе са Гватемалом.

- Наравно да ми недостају. Али не могу се вратити назад. Живот је сувише тежак у Хондурасу и не могу пронаћи посао

- додаје она. Као и многи, тако се и Пачеко нада да ће добити посао прања суђа, брања воћа на некој фарми, посао у грађевини или било шта.

У првом дијелу маршруте воз путује неколико дана дуж обале носећи кукуруз, цемент и минерале. Своје путовање воз завршава у сјеверној држави Чиувава и Коаила. Нарко-картели контролишу велики дио те територије, као и промет робе и људи унутар ње. Када стигну мигранти морају платити кријумчарима око 3.000 долара да их пребаце преко границе у САД. Воз је добио име по бројним смртним случајевима која се дешавају на неколико хиљада километара дугом путовању.

Неки се оклизну и падају са вагона, неки падају због грана дрвећа испод којих воз пролази. Доста их је настрадало падајући под жељезне композиције.

Селсо Суазо из Хондураса љето проводи у хуманитарном склоништу за ампутирце у мексичком граду Тапачула. Када је видио да је полиција поставила пункт испред воза Суазо је покушао да сиђе низ степенице вагона, али неко је пао преко њега и он је завршио под точковима, оставши тако без ноге.

Неки мигранти бивају жртве криминалних група који од њих траже паре мада нису ријетке ни отмице и силовања.

- Криминалци их прво опљачкају. Затим траже бројеве телефона њихове родбине у САД или у средњој Америци од којих траже да им пошаљу новац на неки банковни рачун у Мексику - објашњава званичник мексичке владе задужен за људска права у земљи Фернандо Батиста.

Исто тако, постоје случајеви гдје федералне и локалне власти, умјесто да раде свој посао, помажу онима који раде ова кривична дјела.

Гревил Буесо први пут се отиснуо ка САД. Он путује сам на возу смрти и нема новца. Сва његова имовина стаје у мали руксак и на себи има лагану јакну у којој држи пасту и четкицу за зубе. Неко му је током путовања дао стари дрес фудбалског клуба Милан. Он је Америку видио само у филмовима и чуо је приче осталих људи који су били тамо.

- Чуо сам лијепе приче о Америци, као да је то други дио свијета. Зато желим да је видим сопственим очима и испробам своју срећу - објашњава Буесо.

У посљедње вријеме возом путује много дјеце и тинејџера које америчке власти тешко могу депортовати из земље једном када се нађу тамо. То је довело до појачавања контрола мексичких власти на мјестима гдје се имигранти укрцавају на воз. До 2018. године мексичке жељезнице биће модернизоване и "Ла Бестија" би се тада могла кретати брже, што ће сигурно многе одвратити од таквог путовања. Ипак, без обзира на све, тешко да ће се миграција људи из Мексика и средње Америке зауставити у скорије вријеме.

Амерички сан

За разлику од оних који се укрцају на "воз смрти" неки људи више не вјерују у амерички сан.

- Амерички сан је одавно умро. То је сада обична утопија. Како може бити сан да радите по читав дан, раздвојени од породице и живите са много људи у једној кући - каже конзул Салвадора у Мексику Вилма Мендоза.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.