Вjетрењаче старе хиљаду година и данас раде VIDEO
У селу Насхтифан у сјеверноисточном Ирану живи Мохамад Етебари, посљедњи чувар античке традиције.
Етебари је посветио свој живот чувању историјских вјетрењача (или млин на вјетар) које и данас раде.
Али, он не зна колико ће дуго живјети, док млади и нису претјерано заинтересовани да се посвете овој традицији. Без његове бриге, вјетрењаче које су смјестиле ово мјесто на туристичку мапу, могле би да престану да раде.
“Чист ваздух тјера ветрењаче да се окрећу, ваздух због којег сви дишемо", каже Етебари.
Направљене од природне глине, сламе, дрвета... вјетрењаче мељу зрна у брашно скоро хиљаду година. Вертикална оса слична је као у оним вјетрењачама које датирају из, близу 500 године нове ере.
Свака вјетрењача састоји се од осам комора, а у свакој комори је шест оштрица. Јак вјетар улази у коморе и покреће оштрице, које мељу зрна. Структуре су високе скоро 20 метара.
Ова област позната је по јаким вјетровима, па је назив Насхтифан настао од ријечи које значе "јаке олује".
Вјетрењаче су 2002. године препознате као национално наслијеђе, али њихова будућност је несигурна. Етебари и даље не зна ко ће се бринути о вјетрењачама када њега не буде. А данас постоје и лакши начини за мљевење зрна, пише National Geographic.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
