У њемачком градићу нису знали да живе у кућама од дијаманата

У њемачком градићу нису знали да живе у кућама од дијаманата 01.12.2017 08:06 | Агенције

Минхен - Баварски градић Нердлинген спомиње се први пут у деветом вијеку. Подигнут је у кратеру вулкана широком 26 километара, а за изградњу су користили камен из околине, који им је био необичан јер се светлуцао. Ту његову 'моћ' приписали су утицају вулкана и за њих се ту прича завршавала.

Међутим 1960. године читава историја овог мјеста окренула се наглавачке. У градић су стигла два америчка геолога, Еуген Сомакер и Едвард Чао, који су послије истраживања дошли до закључка да град не лежи на кратеру вулкана него у кратеру астероида.

Они су објаснили и мистерију светлуцавог камења. Наиме, на мјесту удара метеора формирала се посебна врста камена, суевит, који због сабијања већ постојећих гранитних блокова садржи и минијатурне дијаманте.

Широки су само 0,2 милиметра и једва су видљиви људском оку. Све куће у градићу изграђене су од суевита. Геолози су процијенили да се у кућама, цркви и другим објектима налази отприлике 72.000 тона дијаманата.

- Срећом да су дијаманти тако мали јер би црквени звоник и остале зграде одавно били опљачкани - рекао је звонар Хорст Ленер.

Метеор пречника један километар кретао се брзином од 25 километра у секунди. Када је ударио у Земљу направио је кратер ширине 26 километара.

- Морали смо да измијенимо све школске књиге у којима пише да смо на вулканском кратеру - каже мјештанка Розвитац Фајл.

На свијету постоји још градова изграђених с материјалом насталим послије удара метеора, али нигдје нема такве концентрације дијаманата као у Нердлингену.

Кратер у њемачком граду од готово 20.000 становника толико је специфичан и јединствен да су и амерички астронаути с мисија „Аполо 14“ и „Аполо 16“ посјетили град како би научили што више о стијенама које ће пронаћи у свемиру и које су донијели на Земљу.

 - И дан-данас нас посјећују људи из НАСА и Европске свемирске агенције - рекао је доктор Стефан Хелцл, геолог и директор музеја.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица