У фавелама више нема мјеста за сиромашне

Уски, тамни улични пасажи воде као „дому" Гленде Мелое. Простор у којем живи заједно са родитељима и братом, обухвата свега 35 квадратних метара. Стан има и дневни боравак и кухињу, купатило, двије спаваће собе и мали фоаје. У мали пренатрпаним собама, могу се направити само два корака, у било ком правцу, и то је све. Фрижидер су једва нагурали, исувише гломазан уређај за овај простор. Једва да се могу отворити врата. Уз то и купатило је таман толико велико да оставља утисак, како је ријеч о нешто проширеној туш кабини. Поглед кроз прозор води ка окаченом вешу првих сусједа, пише Дојче веле.

Мело радо показује стан у којем живи. Она се овдје добро осјећа. Једино што је данас нервира јесте прљаво посуђе. „Нисам имала времена да га оперем", извињава се. Затим слиједи осмијех и позив да сједнемо на кауч.

Прије три мјесеца је ту засјео гост из Сао Паула. Пролазио је овим крајем и закуцао на њихова врата. Упркос чињеници да до стана ни не допире дневна свјетлост, добили су невјероватну понуду. Меловој мајци је понуђено 45.000 евра за кућу.

Веома популаран крај

Гост из Сао Паула није једини који се интересује за куповину земљишта и некретнина у овом дијелу Рио де Жанеира. На самом врху брда, одакле се назире спектакуларан поглед на Ипанема плажу, гради се луксузни хотел. Од туриста овде једва да се можете одбранити. А ако је судити према сазнањима бразилског магазина „Екстра", за некретнине у Видигалу, интересује се и чувени британски фудбалер Дејвид Бекам.

Мело не размишља о напуштању своје четврти. Ту је одрасла. Данас јој је 24 године, завршила је факултет и жели да се осамостали. Не жели више да спава на душеку поред брата. Али она себи не може да приушти самосталан живот. Станови у Видигалу су постали веома скупи. „Немам избора", каже она. „Морам да живим са родитељима, све док цијене не буду поново били приступачне."

Вриједност некретнина и даље расте

Прича и даље делује невјероватно, с обзиром да је само прије неколико година, Видигал важио за веома опасан крај. И не само то, овдје су некада живјели најсиромашнији грађани Рио де Жанеира. Све док полиција није појачала своје присуство, контролу над квартом имали су нарко дилери. Јануара 2012. све се промјенило. Градске власти су одлучили да очисте Видигал од криминала.

Према подацима Института за статистичка истраживања у Сао Паулу, око 12 милиона Бразилијанаца живи у сиромашним квартовима, што је око шест одсто од укупног броја становника. У једним бразилиским новинама, недавно је освануо чланак са процјенама, према којим је број бразилских фавела толико велики да би се од њих могла направити пета по величини област у земљи.

Бриге за будућност

Видигал има 10.000 становника, дакле ријеч је о релативно малој фавели. Ипак, дјелује другачије од осталих квартова и нуди лијепе погледе. Вјероватно је то разлог што је овај мали кварт постао тако популаран. „Ми се радујемо гостима", прича Марчело да Силва, предсједник удружења становника у Видигалу. „Многи себи овде више не могу да приуште живот", додаје. „Цијене станова су толико скочиле да су многи морали да се иселе."

Сваког дана се прочује за неку нову понуду за куповину некретнина. Неки се на крају одлучују на продају. То и није неко рјешење, ако се узме у обзир да цијене у цијелом граду константно расту. За новац који добију, могу да рачунају на неки стан или кућу у неком забаченом предграђу.

„Људима покушавамо да објаснимо да новац није све", прича Да Силва, који тим поводом организује јавне трибине. На њима се обично окупе бројни мештани, расправљајући о проблемима који их море, укључујући и све веће трошкове становања. Око 200 људи се појавило на посљедња два таква скупа.

Трансформација Видигала, у међувремену се назива џентрификацијом. Богатији грађани долазе, а сиромашни напуштају све урбанији дио града. Тај феномен је већ виђен у многим метрополама: Берлину, Њујорку, Лондону. Да Силва брине да би Видигал могао изгубити свој идентитет.

Богати „истјерују" сиромашне

Центрификација је у Видигалу узела маха. Некада су се на улици могли видјети зарђали, па чак и изгјорели аутомобили. Тога више нема. Преко ноћи су осванули нови локали, па тако и луксузнији домови, опкољени високим оградама, које блокирају поглед на океан.

За мање од двије године настало је ново друштво. Мело наводи примјер ноћног живота. Богатији све чешће залазе у ове крајеве. Организују се скупе журке, на које мјештани не одлазе, јер за то немају новца. Али то није једини разлог. Људе, који због провода долазе у Видигал, нико не познаје. Раније није било тако.

Рио де Жанеиро постаје све већи. Свјетско првенство у фудбалу, које се ове године одржава у Бразилу, требало би да подстакне привредни развој града, тако барем тврде политичари. Грађани то нису примјетили, стога и не очекују да ће им животни стандард због фудбалског првенства бити бољи. Све би се то могло назвати шпекулацијама, баш и пренадуване цијене некретнина у некада најсиромашнијем кварту, али Мело вјерује у бољу будућност, из једног сасвим другог разлога: „Све ће то проћи. Потрајаће пар година, али ја толико могу да сачекам".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.