У Русији откривен улаз у подземни свет
У заборављеном дијелу сјеверне Европе археолози проучавају Хејбидју Педар, мјесто жртвовања у сјеверној ненетској аутономној области Русије. Локално становништво вјерује да се на том мјесту налази улаз у подземни свијет.
Велики древни храм у облику шестоугла случајно је 1947. године открио познати геолог Георгиј Чернов. Двадесет година касније археолози су на том месту пронашли накит и оружје од челика, а ентузијасти који се баве езотеријом спекулишу да би то могао бити дом Гога и Магога, који се често повезују са пророчанствима о „крају свијета".
На локалитету су пронађене и керамичке фигурице ирваса, а археолози их повезују са мјештанима ненетске области, који им приписују различите моћи.
„Замислите храм у облику шестоугла, дугачак 13 метара, оријентисан осом сјевер-југ, са забатом, троугластим кровом и подом покривеним јаркоцрвеном бојом, која је до данас задржала свјежину. И све то у поларном региону, гдје наука доводи у питање сам опстанак људи!", написао је редитељ Вјачеслав Мешчерјанов 1967. године, када је снимао на локалитету.
Извјештаји из те и 2012. године не помињу шестоугаони облик налазишта, па се мислило да је опис можда био плод креативности филмског ствараоца.
Археолози имају ограничено вријеме за истраживање локалитета, прије него што ерозија уништи тло. Треба да га упореде са другим налазиштима у тој области, на којима су пронађени метални накит и оружје из 6. вијека.
„Главни циљ експедиције 2015. је да се испита до сада непроучаван жртвеник", каже директор Ненетског историјског музеја Иван Козјаинов.
Локално становништво чува легенду која каже да се, с времена на вријеме, залеђена земља на локалитету отвара и формира улаз у подземну краљевину Сиртја, а људи који живе под земљом су они који су живјели на том простору прије досељавања оних који се сматрају старосједеоцима.
Након што је Чернов открио то мјесто, пронашао је артефакте који датирају из два различита периода, првог миленијума и 13. и 14. века. Археолози су касније у више наврата на том мјесту проналазили оружје и оклопе.
Ритуално жртвовање остало је дио традиције у овој области, иако много скромније него у прошлости, када су божанствима жртвовани ирваси.
Посљедња археолошка експедиција пронашла је артефакте из периода од 6. до 14. вијека, са приметном разликом у стилу, која почиње од 9. вијека.
>
