Трећина Корејанаца се презива Ким и Парк

Ако се погледа укупно, презимена Ким, Ли и Парк чине скоро половину оних која су данас у употреби у Јужној Кореји. Најпознатији представници презимена Парк су свакако предсједник Парк Геун Хје и репер Псај (Парк Је Санг).

Сусједна Кина има око 100 презимена у свакодневној употреби, док  Јапан има чак 280.000 јединствених породичних имена.

Дуга феудална традиција Кореје пружа дио одговора на питање о малој разноликости у корејским презименима. Као и у многим другим дијеловима свијета, презимена су била ријеткост све до посљедњих дана династије Чосон (1392-1910). Она су остала привилегија владара и неколико аристократа (јангбана). Робови и изгнаници попут месара, шамана и проститутки, као и занатлија, трговаца и монаха, нису имали луксуз породичног имена.

Како је локални господски сталеж добијао на значају, Ван Гон, оснивач династије Коријо (918-1392), покушао је да га смекша додјељујући му презимена као начин на који ће се разликовати вјерни поданици и државни званичници.

Испитивање цивилне службе, које је постало пут ка друштвеном напретку и краљевском унапређењу, захтијевало је од свих оних који сједе да региструју своје презиме. Тако су елитна домаћинства усвојила једно.

Постало је уобичајено да успјешни трговци такође узму презиме. Они су могли да купе елитно породично стабло купујући генеалошку књигу ("џокбо") - могуће од банкротираног јангбана и да користе његово презиме.

До краја 18. вијека фалсификовање таквих докумената је достигло врхунац. Многе породице су запетљале своја породична стабла - на примјер када крвно сродство дође до краја, неко ко није рођак може да буде уписан у исту генеалошку књигу у замјену за новац.

Странац би заузврат добио племенито презиме.

Како су презимена Ли и Ким била међу онима која су користиле краљевске породице у древној Кореји, жељеле су их провинцијалне елите, а касније и обични људи када су бирали своја презимена.

Мањи број презимена потиче из Кине, која су прихватили Корејски дом и племство у седмом вијеку имитирајући племенити звук кинеских презимена. Многа корејска презимена су формирана од једног кинеског знака. Зато, да би се разликовало једно кољено од других са истим презименом, мјесто поријекла одређеног клана често је додавано презимену.

Презиме Ким постоји у 300 јединствених региона, попут Гјеонгју Ким и Ђимхае Ким кланова. Поријекло се често не пише, осим у званичним документима.

Ограничен избор презимена значио је да нико није био тачно сигуран с ким је у крвном сродству. Тако је у периоду Чосон владавине краљ забранио бракове између људи са идентичним презименом.

Године 1894. одбацивање корејског система базираног на класи омогућило је обичним људима да узму презимена. Они на ивици друштва често су узимали презимена својих господара или земљопосједника, или су једноставно узимали презиме које је најчешће коришћено. Године 1909. усвојен је нови закон о регистрацији за гласање, којим се захтијевало да сви Корејци пријаве своје презиме.

Данас поријекло кланова, које је некада било важно обиљежје статуса и поријекла једне особе, нема исти значај за Корејце. Ипак, број нових Парк, Ким и Ли кланова убрзано расте. Све више страних држављана, укључујући Кинезе, Вијетнамце и Филипинце, постају становници Кореје.

Њихов омиљени избор презимена су Ким, Ли, Парк и Чои, судећи према државним подацима. Постоји, на примјер, клан Монгол Ким или Таегук (Тајланд) Парк клан. Популарност ова три презимена изгледа још није достигла свој врхунац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.