Топи се глечер због незапамћених врућина

Агенције
Топи се глечер због незапамћених врућина

Глечер на шведској планини Кебнекаисе толико се отопио на љетним арктичким температурама да више није највиши врх у тој земљи.

“Овај глечер је симбол свих глечера свијета. Цијела околина се топи, снијег се топи, а то утиче на комплетан екосистем: биљке, животиње, климу, све”, рекла је Гунилд Низис Росквист, професорка географије на универзитету у Стокхолму, која се годинама бави мјерењем висине глечера у склопу истраживања о климатским промјенама.


“То је страшно”, додала је.

Кенбнекаисе је популарно туристичко одредиште на далеком сјеверу Шведске. Има два врха, јужни који је прекривен ледом и сјеверни, стјеновити.

Јужни врх изгубио је четири метра снијега теком јула.

“Површина глечера никад није била нижа. Дословно видим како вода тече постранце, то никада нисам доживјела прије”, рекла је Росљвист.

Почетком недјеље јужни врх се уздизао 2.907 метара, односно био је само 20 центиметара виши од сјеверног који је постојан на 2.096,8 метара.

“Нисмо га мерили од тада, али будући да је температура била изнад 20 степени Целзијевих, јужни врх се сигурно отопио испод нивоа сјеверног”, рекла је она.

Наредно службено мјерење биће почетком септембра, након љета.

“До тада, очекујем да ће јужни врх бити барем метар нижи”, каже ова професорка.

Шведска је у јулу забиљежила рекордно високе температуре и борила се с бројним шумским пожарима, чак и у арктичком кругу.

Јужни врх, чија се висина мјери од 1880., у просјеку сваке године губи један метар висине у посљедњих неколико деценија.

Глечер ће ове зиме вратити нешто од своје висине коју ће опет изгубити наредног љета, пише Гардијан.

Професорка предвиђа да ће се сјеверни и јужни врх Кебнекаисеа још неколико година надметати за титулу највишег у Шведској. А након тога, с обзиром на темпо климатских промјена, сјеверни врх ће преузети примат над јужним трајно.

За метеоролога у шведском државном метеоролошком заводу Мартина Хедберга то уопште није спорно.

“Екстремне температуре данас су сто пута чешће него педесетих, шездесетих и седамдесетих година 20. вијека”, казао је.

“Температурна разлика између Арктика и Медитерана све је мања”, нагласио је.

Обоје су сагласни да циљеви из паришког климатског споразума нису довољни да се зауставе отапања глечера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана