Шерпе маме племе у спољни свијет

Дрски препад десио се усред дана у туристичком упоришту и представљало је једно од ријетких појављивања једног од најизолованијих племена које све више ризикује да ступи у контакт са спољним свијетом.

Племе Машко Пиро у прошлости се сукобљавало са ловокрадицама, шумокрадицама и шверцерима дроге који су упадали у њихове енклаве у џунгли, али антрополози тврде да их примамљивост савременог оруђа сада доводи у искушење да прилазе ближе него икад раније селима и туристичким камповима.

- То је технолошка револуција. Замислите да живите у свијету гдје имате само камене сјекире и онда вам неко да мачете - рекао антрополог Клаус Руменило-лер.

Њихови напади су опасни, излажу их опасностима од насилних сусрета са престрављеним мјештанима и контакта са савременим болестима против којих ови ловци-сакупљачи немају имунитет.

Племе Машко Пиро одувијек је одбацивало странце и успјело да преживи поробљавање крајем 19. вијека и да сузбије напредовање хришћанских мисионара у двадесетом вијеку. Чланови племена су прилично високи и имају велике табане. Такође су и крупни и углавном не носе никакву одјећу.

Међутим, у посљедње три године све чешће се могу видјети у близини националног парка Ману одјевени у крпе које им прекривају бедра.

Познати су и по свом кретању које може бити веома тихо и знали су се привући двориштима, а да их пси не осјете.

Током тридесет година забиљежена су само три званична контакта са овим племеном.

- Звучале су као птице. Мислила сам да се то неко из друге туристичке агенције шали са мном - казала је Гиљермина Лоаиза, кроз чију су кухињу припаднице племена пројуриле током недавног упада.

Процјењује се да племе броји око 600 припадника и да су подијељени у неколико група које се стално крећу кроз џунглу и да с времена на вријеме граде склоништа на обалама ријеке гдје копају у потрази за корњачиним јајима. Они живе у малим породичним клановима у близини потока и у прошлости су избјегавали контакте са странцима и сакривали су се у шумама.

Понекад су виђани током сушне сезоне када су посјећивали веће ријеке. Експерти вјерују да су се одлучили за изоловани начин живота због насиља које су раније искусили, посебно током владавине "краља гуме" Карлоса Фицкаралда крајем 19 вијека.

Перуанска влада забрањује контакт са њима и других десетак такозваних "недодирљивих" домородачких племена, првенствено због њихове добробити јер је њихов имуни систем неотпоран.

Љекар Фернандо Мендиета, који је прије три године спријечио ширење респираторне болести у једном полуизолованом индијанском племену, забринут је да би племе Машко Пиро било тешко лијечити због агресивности.

У инциденту 2011, припадници овог племена копљима су убили једног мјештанина и ранили чувара парка. Многи су покушали да се приближе племену, али је то једино успјело убијеном мјештанину, Шако Флоресу.

Он је направио башту на граници са њиховом територијом и дозвољавао им је да сакупљају и једу поврће из ње. Међутим, ни то није помогло јер су га припадници племена убили баш у тој башти. Након тога власти су туристима забранили приступ подручју у којем борави племе.

- Не намјеравам да будем први који ће покушати да вакцинише неког из Машко Пира - казао је Мендиета.

На подручју Амазоније постоји стотинак племена која живе скривено дубоко у џунгли и која немају контаката са цивилизацијом.

Мамци

У жељи да умире људе из овог племена, мјештани оближњег села Диаманте понекад би остављали мачете и банане на обали ријеке Алто мадре се диос.

- Једном смо им оставили хладно газирано пиће. Један човјек је зграбио флашу, осјетио хладноћу, бацио је и отишао - рекао је рибар Хенри Бонифасио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.