Сан о самоћи Нијемац испунио у дивљини Канаде

Џо је радио као столар, затим као полицијски комесар, али је стално жудио за животом каквим је живио у дјетињству. Привлачили су га нетакнута природа, једноставан живот, а нарочито слобода.

Први пут се удаљио од цивилизације када се прије око 40 година одметнуо у усамљене крајеве Скандинавије, али за њега нису били довољно усамљени. Сметали су му туристи од којих љети врви па је ријешио да оде још даље. У Канади, близу границе са Аљаском, нашао је испуњење свога сна. Пратио је пут који је отворен само неколико мјесеци годишње, а када је стигао до краја, још три дана се пробијао кроз дивљину Јукона да би најзад нашао мјесто које ће постати његов дом.

Неко вријеме му је друштво правила супруга Сабине, коју је упознао у Њемачкој, гдје повремено долази да би представио своје књиге. У међувремену су се развели и Бентфелд је поново сам. За 30 година, колико живи у колиби на језеру, посјетило га је око 30 људи, међу њима његова два сина с породицама, новинари и мала филмска екипа, која је снимила видео о његовом животу.

Бентфелд каже да је "сам своја домаћица" и да због тога пријеподне обавља кућне послове, док је друга половина дана резервисана за лов, риболов и пјешачење.

Све што му је потребно сам лови, скупља или прави па су му трошкови живота веома ниски: око 300 евра годишње одлази на брашно, кафу, зачине и, наравно, муницију.

- Остатак узимам из дивљине: лов, риболов, бобичави плодови, гљиве и поврће из природе - каже Џо.

Овакав начин живота носи и извјесне ризике као што су неизљечиве болести, дивље животиње и нагле промјене времена које могу имати кобан исход. Њега то много не брине.

- Неизљечиво сам здрав и провео сам 30 година без љекара у беспућу дивљине. Сљедеће индијанско село удаљено је седам дана пјешице кроз прашуму - каже Џо.

Пун је оптимизма, а протекле деценије му дају право за то. Иако има већ 85 година, у довољно је доброј форми да може сам да преживи.

Не брину га ни медвједи и вукови који лутају канадским шумама.

- На сјеверу нема опасних животиња, само неопрезних, глупих људи - каже он у интервјуу за "Травелбук".

Далеко од потрошачког друштва изградио је сопствени рај. На питање какав је осјећај живјети слободно у самоћи у Канади, Бентфелд одговара: "Еуфоричан, као да лебдите на ружичастим облачићима".

Оно најљепше за њега је сваки нови дан без људи. Ипак, признаје да има нешто што му недостаје: свакодневних 2,5 децилитра пива "тролингер" које је, како каже, "Бог дозволио сваком Шваби". (Агенције)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.