Пронашли су давно изгубљени град, али и мистериозну болест VIDEO

Агенције
Пронашли су давно изгубљени град, али и мистериозну болест VIDEO

Даглас Престон и тим истраживача кренули су у потрагу за легендарним Градом бога мајмуна, о којем се и данас врло мало зна. Случајно или не, у проклетом граду су се заразили.

Аутор бестселера Даглас Престон тврди да не вjерује у проклетства, али случајно или не, управо је он "зарадио" мистериозну болест током потраге за изгубљеним градом скривеним у дубоко прашуми.


Његова авантура почела је у Москвитији, која се протеже на територији Хондураса и Никарагве. Престон се заједно с групом истраживача и археолога упутио у потрагу за изгубљеним градом, пише ЦБС њуз.

Легенда каже да је некада, скривен дубоко у планинама, постојао град саграђен од белог камена, а визуром је доминирао дивовски кип мајмуна. Његови становници су били толико богати да су јели са златних тањира (или им злато једноставно није представљало никакву вриједност), а својеврсни процват град је доживио током шпанске конкистадорске инвазије, када су у њему своје уточиште пронашле избјеглице из свих крајева Средње Америке.

Зову га "Градом бога мајмуна" или "Бијелим градом" (изворно La Ciudad Blanca), а према легенди погодила га је серија катастрофа. Сви становници, вjерујући да је град проклет јер су се богови наљутили на њих, избjегли су из града оставивши силно богатство.

Легенда каже да се из овог земаљског раја нико никада није вратио. Али то није застрашило бројне истраживаче и ловце на благо који трагају за "Градом бога мајмуна" још од када га је освајач Ернан Кортес споменуо 1526. у писму шпанском краљу Карлу В.

Најближе том граду, који у својим ризницама, наводно, још чува непроцијењиве количине злата и разних артефаката, дошао је ексцентрични археолог Теодор Морде давне 1939. године, а са своје славне експедиције је донео на хиљаде разних предмета. Ипак, како би сачувао ове прекрасне рушевине од пљачкаша, заклео се да никоме никада неће открити његову праву локацију, и ту тајну је понио са собом у гроб.

Даглас Престон, заједно са Стивом Елкинсом, упустио се у авантуру живота трагајући за овим тајанственим градом. Уз њих је био и режисер Бил Бененсон, који је документовао цијелу пустоловину и финансирао милионски пројекат.

За разлику од претходника, они су имали на својој страни имали напредну ЛИДАР технологију (анализама и мјерењима из ваздуха пробијају се слојеви густе шуме и мапира само тло). Након што су прелетјели цијело подручје Москвитије и "снимили" га ласерима, скупљене податке пројектовали су у тродимензионалну дигиталну мапу, на којој су јасно видљиве вјештачки направљене равни опкољене избочинама које наликују пирамидама.

"Знали смо да смо пронашли древни град. Али, шта се у њему налазило, то је тек требало да утврде археолози", рекао је Елкинс.

Пуне три године планиран је пут у само срце прашуме. Тим којем се прикључио и археолог Крис Фишер, открио је изрезбарено камење и вриједне артефакте, за које вјерују да датирају из 16. вијека и да су припадали становницима "Града бога мајмуна".

Дио племена није благонаклоно гледао на потез предсједника Хондураса, који је први артефакт лично уклонио с мјеста налазишта. Они сматрају да је то мјесто свијето и да га треба оставити на миру.

Мјесецима након што се експедиција завршила, Престон је примјетио угриз који никако није могао да зарасте. Исто је примјетио и Фишер. Љекари су утврдили да је ријеч о паразитској болести лајшманијази, која доводи до труљења дјелова људског тијела.

Кожно обољење лајшманијазу узрокује паразит који улази у крвоток, а који се преноси преко уједа пјешчане мушице. Болест доводи до ужасних отворених рана, распадања слојева коже и меког ткива.

Лајшманијазине промјене обично зацијеле спонтано након неколико мјесеци, али могу да трају и годинама. Иза њих остаје увучени ожиљак налик на опекотину.

Елкинс и Бененсон су успјели да се извуку без заразе, али већина тима није била те среће и морала је касније на лијечење.

Престон каже да је за повратак у џунглу тренутно сувише опасно и да ће потрага за богом мајмуна ипак причекати још неко вријеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана