Племе Варао из Венецуеле бјежи у Бразил

Варао, домороци обала на делти ријеке Ориноко, већ дуго времена преживљавају пецањем, користећи рибу за јело или је продају за новац.

С обзиром на то да влада несташица поврћа и многих других неопходних залиха, усред економске и политичке кризе, не остварују довољно прихода како би преживјели од рибарења.
Од прошле године, више од 355 домородаца прешло је 1.000 километара аутобусом, са сјевероистока Венецуеле, до Манауса, града у којем живи два милиона људи и у којем власти покушавају да им обезбиједе склониште, храну и лијекове.
- Нема ничега у Венецуели - говори за Ројтерс Абел Калдерон, 32-годишњи Варао, који има улогу портпарола за заједницу која тренутно живи у импровизованим насељима широм града, а неки и испод надвожњака.

- Овдје тражимо бољи живот - прича Калдерон испод бијелог чаршава који штити њега и његовог сина од врелине екваторијалног сунца.

Испод сличне покривке, други емигранти причају на свом матерњем језику док дјеца трче унаоколо.

Калдерон каже да су одабрали Манаус због тога што је то најближи град у Бразилу у коме су могли да траже посао или помоћ од локалних власти.
За сада, званичници града су обезбиједили храну и лијекове, а замолили су федералну полицију Бразила да убрза процес документације како би се емигрантима омогућило да се региструју у програме социјалне помоћи, као и да нађу запослење. Калдерон каже да је вољан да остане, потиштен свакодневним потешкоћама и тмином стварности у Венецуели.

- Тужно је у Венецуели. Тамо је све готово. Овдје можемо да радимо и останемо - говори он.

Помоћ родбини

Неки од дошљака изразили су жељу да остану у Бразилу, док су други пут видјели као прилику да скупе залихе за родбину која је остала у својим домовима.

- Оно што заиста желе је да скупе новац и прикупе одјећу како би олакшали онима који пате од кризе на другој страни границе - рекао је мјесни секретар за људска права Елајас Емануел.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.