Novi trend u Italiji: Akademci prelaze u zanatlije
Rim - Sve više obrazovanih mladih Italijana, koji nemaju posao u svojoj struci, ne sanja o odlasku iz zemlje, nego je spas našlo u prekvalifikaciji, pa tako akademski građani postaju zanatlije.
Oni klešu, testerišu, zašivaju i udaraju. Sve to rade iako je većina njih završila fakultet. U vrijeme krize u Italiji to je često i jedina mogućnost da se zaradi novac.
- Ovaj posao mi je omogućio da budem slobodna i nezavisna. Da sama mogu da odlučujem šta želim da radim i šta ću praviti - kaže Danijela Manka.
U brdima južno od Rima živi mnogo obrazovanih mladih koji svoju budućnost, bez obzira na fakultetsko obrazovanje, vide u zanatstvu. I Sofija Modena je svoj stari posao okačila o klin i odlučila se za novi početak. Ova informatičarka je nekada razvijala softver za banke, a danas se bavi tkanjem i dizajnira moderne motive za dobrostojeće klijente. Sve je ručni rad, a zarada dobra.
- Mnogi misle da sam luda jer u današnje moderno vrijeme sve radim polako i ručno. I pomalo su u pravu. Tkanje je nešto što iziskuje dosta vremena. Za neke je to ludost, a za neke magija. Za mene je čarobno i od toga živim - kaže Sofija, koja kupce pronalazi na internetu.
Ona kombinuje znanje stečeno studiranjem i dosadašnjim radom sa tradicionalnim zanatskim tehnikama.
- Tkanje i informatika imaju dosta zajedničkog. I kod jednog i drugog postoji faza razvoja projekta, a moraš da vladaš i programskim jezikom mašine. To je bitno i kod tkanja - priča mlada Italijanka. U Zagarovu, Sofijinom rodnom mjestu, živi dosta zanatlija sa fakultetskom diplomom. Oni se često sastaju sa lokalnim političarima, koji su odavno shvatili kakav potencijal predstavljaju visokoobrazovane zanatlije. Diplomirani antropolog Danijele Delorko napravio je u Zagaravu pijacu zbog koje svake nedjelje stotine Rimljana dolaze na selo.
- Ljudi moraju da prepoznaju dodatnu vrijednost ručnih radova, a to je zadatak nas mladih sa fakultetskim obrazovanjem - dodaje Danijele. Prije nepune dvije godine Danijele je postao proizvođač čokolade i danas živi od toga. On je bio prvi koji je pokrenuo proizvodnju sirove čokolade u Italiji, a na ideju je došao dok je studirao u SAD i Holandiji.
- Kada sam počinjao imao sam samo dva kalupa za čokoladu, a sada ih imam više stotina - kaže mladi antropolog i dodaje da je počeo sa dva kilograma kakaoa i kilogramom zaslađivača. Njegova fabrika danas ima troje zaposlenih i prerađuje na tone kakaoa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
