Нови тренд у Италији: Академци прелазе у занатлије
Рим - Све више образованих младих Италијана, који немају посао у својој струци, не сања о одласку из земље, него је спас нашло у преквалификацији, па тако академски грађани постају занатлије.
Они клешу, тестеришу, зашивају и ударају. Све то раде иако је већина њих завршила факултет. У вријеме кризе у Италији то је често и једина могућност да се заради новац.
- Овај посао ми је омогућио да будем слободна и независна. Да сама могу да одлучујем шта желим да радим и шта ћу правити - каже Данијела Манка.
У брдима јужно од Рима живи много образованих младих који своју будућност, без обзира на факултетско образовање, виде у занатству. И Софија Модена је свој стари посао окачила о клин и одлучила се за нови почетак. Ова информатичарка је некада развијала софтвер за банке, а данас се бави ткањем и дизајнира модерне мотиве за добростојеће клијенте. Све је ручни рад, а зарада добра.
- Многи мисле да сам луда јер у данашње модерно вријеме све радим полако и ручно. И помало су у праву. Ткање је нешто што изискује доста времена. За неке је то лудост, а за неке магија. За мене је чаробно и од тога живим - каже Софија, која купце проналази на интернету.
Она комбинује знање стечено студирањем и досадашњим радом са традиционалним занатским техникама.
- Ткање и информатика имају доста заједничког. И код једног и другог постоји фаза развоја пројекта, а мораш да владаш и програмским језиком машине. То је битно и код ткања - прича млада Италијанка. У Загарову, Софијином родном мјесту, живи доста занатлија са факултетском дипломом. Они се често састају са локалним политичарима, који су одавно схватили какав потенцијал представљају високообразоване занатлије. Дипломирани антрополог Данијеле Делорко направио је у Загараву пијацу због које сваке недјеље стотине Римљана долазе на село.
- Људи морају да препознају додатну вриједност ручних радова, а то је задатак нас младих са факултетским образовањем - додаје Данијеле. Прије непуне двије године Данијеле је постао произвођач чоколаде и данас живи од тога. Он је био први који је покренуо производњу сирове чоколаде у Италији, а на идеју је дошао док је студирао у САД и Холандији.
- Када сам почињао имао сам само два калупа за чоколаду, а сада их имам више стотина - каже млади антрополог и додаје да је почео са два килограма какаоа и килограмом заслађивача. Његова фабрика данас има троје запослених и прерађује на тоне какаоа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
