Науком против криминала

Први човјек Калија, трећег по величини колумбијског града, студирао је епидемиологију на престижном америчком универзитету Харвард. Користећи се алатима који се употребљавају за борбу против разних епидемија, Гереро је успио у свом другом мандату да смањи број убистава у граду.

- Претпостављам да ће до краја године број убистава износити 58 или 59 на 100.000 становника - рекао је Гереро на почетку свог другог мандата. Он је свој први мандат градоначелника имао од 1992. до 1994. године да би се прије двије године опет вратио на чело Калија.

- Још имамо висок степен криминала и убистава, али прошле године имали смо 81 убиство. Сада смо сигурни да се ситуација поправља - казао је Гереро.

Градоначелник додаје да су најновија технологија и форензика, слична оној која се виђа у телевизијским емисијама, помогли у смањењу насиља у граду.

Ипак, највише успјеха имао је са методима које епидемиолози користе у борби против непознатих болести. Он је измислио иновативан "епидемиолошки приступ" који насиље третира као заразну болест чије је ширење одређено нивоима фактора ризика. Његов метод је касније усвојио градоначелник Боготе Антанус Мокус и неколико других градова у Колумбији.

- Увијек претпостављамо да има више узрока епидемије. Тајна је да се открију различити фактори ризика да би се могли позабавити са њима. Такође је битно да се процјењују добијени резултати - открио је Гереро.

Све ово данас звучи као логично понашање, али прије него што је градоначелник започео са сличном идејом 1992. године, нико није размишљао о приступу урбаном насиљу као епидемији. У то вријеме број убистава је износио 126 на 100.000 становника. Такође је била распрострањена претпоставка да је највећи број смртних случајева био повезан са дјеловањем Кали картела.

Међутим, након пажљиве анализе случајева убистава показало се да постоје и други фактори - алкохол и оружје. Зато је Гереро одлучио да се прво позабави са ова два узрока.

- Постоји студија, објављена у америчком "Журналу епидемиологије", која показује да током периода када се уводе рестрикције на ношење оружја и продају алкохола ниво убистава пада за 35 одсто - каже Гереро. Богота је имала исто искуство и постигнут је пад нивоа убистава.

Након што је завршио свој први мандат епидемиолог је радио за Панамеричку здравствену организацију и Интерамеричку развојну банку, што му је помогло да примијени свој метод у 18 земаља широм јужне и средње Америке.

Међутим, током овог периода његов родни град је престао да користи епидемиолошки метод. Када се вратио на функцију, морао је све радити испочетка, морао је поставити нову дијагнозу.

- Оно што смо тада пронашли је да је велики број убистава повезан за организованим криминалом. Била су ту убиства са предумишљајем, убиства која често укључују аутоматско оружје и слично - испричао је Гереро.

Он је зато ступио у контакт са федералном владом и убиједио их да примијене исту стратегију коришћену за разбијање нарко-картела прије 20 година. То је укључивало коришћење специјалних јединица полиције и правосудних органа, да би у потпуности биле разбијене криминалне групе.

Након двије године почели су се појављивати први резултати. - Истина је да није све насиље повезано са криминалом - каже градоначелник додајући да је борба против неједнакости основ за дуготрајно рјешење проблема. Истиче да постоји много ствари које се могу урадити у међувремену. Према његовим процјенама, уложеним радом у протеклих 12 мјесеци спасено је више од 400 живота.

Награда

Залагања су Родригу Гереру донијела прву "Рус" награду, коју му је додијелио Институт за метрику здравља у Вашингтону. Међутим, иновативни градоначелник има друге побједе на уму.

- Када сам поново изабран за вођство Калија, обећао сам да ћу спустити ниво убистава на 60 на 100.000 становника. То је већ урађено и мој нови циљ је 45 или 40 - каже Гереро, додајући да постоји простор за унапређење и ако се ради напорно, могу се постићи добри резултати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.