Мозак крађе Страдиваријеве виолине
Не дешава се сваки дан да улични криминалац који је два пута био у затвору и који није завршио ни средњу школу буде мозак крађе једног од најскупљих музичких инструмената на свијету - Страдиваријеве виолине. Американац Салах Салахадин дошао је на идеју о крађи виолине старе 299 година и вриједне око шест милиона долара прије десетак година када је чуо за њено постојање у његовом родном граду Милвокију.
Он је годинама пратио виолинисту Френка Алмонда, који тренутно свира на њој, мјеста која посјећује, аутомобил који вози, како му се жена зове. Салахадин је одлазио на његове концерте и временом је постао опсједнут идејом да украде виолину, за чије налажење је била расписана награда од 100.000 долара. Салахадинов циљ је био да врати виолину, познату као Липински виолина и покупи награду за себе.
Страдиваријеве виолине не само да су преживјеле доста година већ им вриједност непрестано расте. Виолина позната као Леди Блант продата је за 16 милиона долара, док је једна његова виола процијењена на 45 милиона долара. Страдивари је током живота направио око 1.100 инструмената и до данас је очувано 540 виолина, 50 чела и 12 виола. Многи музичари који свирају на Страдиварију придодају му људске карактеристике. Они причају о његовој души и расположењу. Није чудо што добијају имена по пријашњим власницима, као што је случај са овом виолином коју је некада посједовао пољски виолинист Карол Липински.
Први власник виолине Липински био је Ђузепе Тартини, композитор познате сонате "Ђаволово треперење", који је инспирацију за своје дјело добио у сну у којем је виолину предао ђаволу да види како ће овај свирати. До 2008. године власник је био пијаниста Ричард Аншуц и виолину је свирала његова жена Еви, која је преминула 1996. године. Послије тога нико није свирао на њој 12 година. Аншуц је живио у Њујорку, али се пред крај живота преселио у Милвоки, да буде ближе рођацима. Након његове смрти 2008. године рођаци нису хтјели да продају виолину већ су послали поруку Алмонду да је он проучи. Алмонд иначе добија доста и-мејлова, путем којих му се нуде наводно оригиналне Страдиваријеве виолине. Али овај мејл је био другачији јер је помињао да су вршене поправке над њом у познатој радионици "Ријетке виолине" Жака Френсиса и једном приликом њену процјену је вршила аукцијска кућа "Кристис". Одлучио је да се сретне са власницима и заједно су отишли у трезор једне банке у Милвокију гдје се виолина чувала. Чим је службеник банке отворио кофер са виолином, Алмонд је одмах знао да је у питању оригинални Страдивари из 1715. године. Рођаци су били одлучили да не продају виолину већ да је врате у живот и да Алмонд на њој свира.
Он је убрзо срастао са овом изузетно ријетком виолином и почео је јавно да прича о њој, иако никада није помислио да би могла бити украдена. Салахадин је Алмонда пресрео на паркингу концертне дворане "Швон" у Милвокију и отео му виолину уз помоћ електричног омамљивача. Полицајци који су убрзо стигли на лице мјеста нису одмах схватили о чему је ријеч и питали су се "како једна виолина може коштати шест милиона долара". Али убрзо су добили позив од свог шефа Едварда Флина.
- Слушајте пажљиво. Није у питању само виолина. То је музички инструмент вриједан неколико милиона долара. Одмах да сте позвали све патроле - саопштио је Флин.
Након тога ствари су се почеле одмотавати. Полиција је у почетку помислила да су крађу извели руски мафијаши или нека азијска банда. Али шеф Флин је мислио другачије. Скупе виолине се углавном краду "тихо", а не уз физички напад и препад. Такође се било поставило питање ко ће купити виолину вриједну шест милиона долара. Он је мислио да не постоји дилер умјетнинама који би купио овако ријетког, украденог Страдиварија. Такође није прихваћена ни теорија да би је хтио неки колекционар само за себе јер они живе за то да прикажу свијету ствари које су купили и набавили. Такође, коришћење електричног омамљивача се никако није уклапало у слику о крађи скупог инструмента. Како се приликом испаљивања омамљивача испаљује и папирић са серијским бројем, полиција је успјела да дође до имена њеног купца - звао се Универзално Знање Алах. Они су били сигурни да је ријеч о лажном идентитету купца, али испоставило се да није било тако. Алах је заиста постојао и испоставило се да је омамљивач купио за свог пријатеља Салахадина. Када су ухапсили Салахадина, он је говорио да је "крадљивац скупих умјетнина", иако никада раније у животу није крао такве ствари. Украдену виолину је држао на свом тавану и многи су се плашили да ју је уништио због неправилног руковања. Испоставило се да је виолина била у добром стању. Салахадин се ових дана појавио на суђењу, гдје признао кривицу за крађу скупе виолине и пријети му казна од десет година затвора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
