Мистериозна и никад пронађена блага: За њима се још трага

express.hr
Мистериозна и никад пронађена блага: За њима се још трага

Од украденог блага Астека до несталих европских умкетнина које су украли нацисти или злата закопаног у земљи, ове драгоцености и даље голицају машту многих људи...

1. Изгубљено благо "Тужне ноћи"

 


Крајем јуна 1520. г. Астеци су напокон пружили отпор Ернану Кортезу и шпанским освајачима, отеравши их из свог главног града Теночтитлан. Кортез је потом наредио својим војницима да скупе блага и злата колико могу, нагурају га у своје оклопе и с њима отпливају до бродова који их чекају. Али, будући да се Теночтитлан налазио усред језера, а злато је тешко, многи војници су се утопили заједно с драгоценостима. Догађаје из те "La Nocha Trieste " (Тужне ноћи) остали су записани у историји, а благо никад није пронађено па и данас наводно почива испод Мексико Ситија, који се смјестио поврх пресушеног језера.

2. Благо Лиме

1820. године британски капетан Вилијам Томпсон је имао један основни циљ - украсти благо из ризнице чиленаског града и однијети га у Мексико. Ипак, капетан никад није дошао до Мексика, а постоје записи како је благо сакрио на Кокосовом острву, ненасељеном острву испред Пацифичке обале Костарике. Ловци на благо деценијама безуспјешно покушавају пронаћи изгубљено злато, а један од њих био је и амерички предсједник Франклин Д. Рузевлт. У колекцији блага наводно се налазе збирке златника, златних кипова, драгуља, круна и сребрних и златних плочица данас вриједних преко 250 милиона долара.

3. Плијен пуковника Џона Синглтона Мозбија

Пуковник Конфедерације Џон С. Мозби 9. марта 1863. се са својим војницима упустио у опасан подвиг - напали су војнике Уније, заробили њих 42 и онда су опљачкали одаје генерала Едвина Х. Стотона. Но како су бјежали с места злочина, нашли су на велики контингент трупа Уније код Хејмаркета, недалеко од Вирџиније. Мозби је дао благо свом помоћнику и човјеку од повјерења како би га закопао, па да га војници не уграбе усред битке. Оно до данас није пронађено.

4. Благо госпе од Аточа

Иако је дио овог блага већ пронађено, то је за бројне ловце на благо само додатан аргумент да оно постоји. Оно је изгубљено 6. септембра 1622. године са шпанског брода "La Nuestra Señora de Atocha", након што се брод нашао усред урагана недалеко од Флорида Киза. Брод је био натоварен благом, али је на свом повратку у Шпанију потонуо код плитких коралних гребена око 56 км далеко од Флорида Киза, на дубини од 16 метара. Дио блага је 1985. г. пронашао амерички ловац на благо Мел Фишер, а наводно још недостају драгоцијености вриједне око 500 милиона долара, укључујући седам тона сребра, 128.000 златника, 27 кг смарагда и 35 кутија црквеног злата. Иако рониоци и данас често на том подручју пронађу златнике, нико није пронашао цијелу ризницу блага.

5. Благо на дну језера Гватавита

Злато које се нађе испод воде је обично резултат незгоде, али то није случај и с овим благом. Ријеч је о једном племену у Колумбији, чији се свештеник као дио религијског обреда прекрива златним прахом и потом баца у језеро Гватавита. Тиме се наводно и дан данас нуди жртва воденом богу. Иако је било више покушаја да се језеро исуши и дође до злата на дну језера, колумбијска је влада то законом забранила.

6. Европско благо

Како су нацисти терорисали Европу током 1930-их и 40-их, у њихове руке је доспијело огромно благо и имовина имућних, већином Јевреја. Крајем Другог свјетског рата постало је очигледно да ће они изгубити, па су почели да скривају и уништавају оно што су отуђили. Наводно су већу количину умјетничких предмета и злата бацили у језеру Тауплиц у сусједној Аустрији.

7. Изгубљено Конфедерацијско благо

Конфедерација је губила своју моћ и пропадала од средине 1865. па се Југ припремао на предају. Конфедерацијска влада је тада наводно одлучила да сакрије своје богатство у залихама златних полуга. Постоји прича како оно још увијек стоји закопано негдје у близини Вашингтона и чека сретног налазника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана