Лов на дијаманте у леденом свијету

До рудника нема пута нити жељезнице, тако да се људи морају ослањати на себе. Рудари су смјештени у кампу у чијој се близини налази огроман кратер гдје се даноноћно копа по тундри која скрива вриједно камење.

Рудари не копају сами већ користе тешку и софистицирану опрему, али и поред тога раде у тешким условима "леденог" свијета око њих.

На почетку прољећа термостат показује минус 35 степени Целзијуса.

- Једном смо због вјетра имали температуру од минус 53 степена - каже управник Ален Родел.

Рудник углавном запошљава домородачке Индијанце из региона, а један од разлога је што се осим њих мало ко може навићи на веома ниске температуре.

Из рудника руду довозе у фабрику у којој је машине разврставају и проналазе дијаманте, а рудари у ствари никада не виде дијаманте.

Приликом уласка у унутрашњи дио фабрике свако буде фотографисан и ту мора оставити своје отиске, док се на сваком ћошку налазе надзорне камере.

Све је то уведено да би људи одољели изазову. Дијаманти се постављају у мале посуде, сортирају по величини, од седам до 23 карата. На крају дана укупно буде сакупљено око 10.000 карата који се смјештају у сеф.

До рудника води ледени пут који постоји само неколико седмица током године. Пут је направљен преко залеђеног језера да би били смањени трошкови допремања девет тона хране сваке седмице. Намирнице се довозе камионима.

- То је веома добар посао и зарађујем 10.000 долара мјесечно, док је за оне који имају сопствене камионе зарада још већа - каже камионџија Кајл Кенон.

Додаје да возе у конвојима од по шест камиона.

- Морамо бити опрезни и остати смирени, јер се лако можемо изгубити. Многи не могу поднијети то - истиче Кенон.

Медвједи

Вукови, лисице и медвједи понекад ходају кампом.

- Ако је црни медвјед, онда се морате бранити, ако је гризли онда се правите мртви. А ако је поларни медвјед, онда се морате молити - каже Тери, који ради као новинар у оближњем граду Јелоунајфу више од 40 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.