Куће и банке без врата

Ријеч је о селу Шани Шингнапур, које је јединствено у Индији, али и остатку свијета. Чак ни јавни тоалети у селу немају врата, мада су посљедњих година на захтјев женске популације направили заклон.

- Наравно, жене су осјетљиве када су те ствари у питању, па смо на крају ставили нешто попут завјесе, која заклања сам простор. Иначе, нигдје у селу немамо врата нити нам требају, јер би то било противно нашим убјеђењима - каже локални трговац Пармешвар Мане.

Неки сељани стављају дрвене плоче на улазе, али то раде само ноћу да им у кућу не би ушле дивље животиње и пси луталице. Наравно, један од проблема је то што посјетиоци немају на шта да закуцају када долазе некоме у посјету, али и тај проблем је ријешен.

- Када неко дође, обично викне и тако дозове комшију - објашњава Мане.

Наиме, суштина цијеле приче лежи у њиховом вјеровању у божанство Шани, које је још познато и као бог Сатурна. Легенда каже да се сељанима једне ноћи указао Шани, који им је рекао да нема потребе да на куће стављају врата јер је он толико моћан да ће их увијек штитити.

- Моћ Шанија је таква да чак ако неко покуша нешто да украде, наћи ће се у кошмару и никада неће моћи да побјегне - објашњава сељанин Баласахеб Боруде. Они такође вјерују да, ко год почини било какав гријех у селу, мораће да се суочи са саде сати, што у преводу значи седмогодишња зла коб.

За ово село кажу да треба да послужи као примјер свима јер не само да овдје нема криминала, него се сви суздржавају од било каквог гријеха.

- Професионални лопови, преваранти и пијанице овдје никада неће доћи, јер ту једноставно немају шта да траже. Ако и дођу, морају се понашати у складу са нашим правилима - каже Боруде.

За оне који су нови у селу привикавање на чудне обичаје може бити изузетно тешко. То се десило и Рупали Шах, која је била запрепашћена када се удала у ово село, јер није могла замислити живот у кући без врата.

- Када су ми рекли за то, била сам нервозна. Никада нисам живјела у кући која нема врата. Међутим, када сам коначно дошла у село, видјела сам да се сви тако понашају. На крају сам се навикла и данас живим без икаквог страха - каже Рупали.

У селу се такође ријетко могу видјети завјесе, док се на вратима некада може видјети дрвена тараба која треба да спријечи улазак паса. Када сељани иду у поље или негдје даље, они не питају комшије да им чувају кућу. Такође, у селу не постоји полицијска станица јер полицајци не би имали посла.

- Мој рођак је једном поставио дрвене панеле на улаз у своју кућу и већ сљедећег дана је доживио несрећу. Шанијева моћ се не може довести у питање и он пази на читаво село. У супротном, зашто би људи из читавог свијета долазили овдје - пита се благајник у сеоском храму Анил Дарандале.

У јануару 2011. године банка Јунајтед комершл отворила је подружницу у селу и иако има врата, на њој нема никакве браве, што је први овакав случај у Индији. Неки индијски званичници били су незадовољни овом одлуком, али радници у банци кажу да су предузели мјере опреза да би сачували новац. Село постоји 156 година и никада није имало врата на кућама. Ово правило не важи само за куће, већ и за ствари као што су поштанска сандучад. У селу у којем живи око 6.500 људи у задње вријеме долази до одређених промјена и неки разматрају могућност да поставе врата на главни храм. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.