Исушено језеро открило гробље бродова FOTO
На граници Казахстана и Узбекистана, усред азијских степа које су некад биле дио Совјетског савеза, рибарска флота рђа на површини која је некад била језеро.
Десетине рибарских бродова насукани су километрима од обале некад четвртог највећег језера на свијету - Аралског, чија је површина била чак 68 хиљада квадратних километара.
Сада је то Аралска пустиња јер воде тамо одавно нема. Совјетске власти преусмјериле су ријеке Аму Дарјаи и Сир Дарју, које су језеро снабдијевале водом како би на овом подручју узгајале пиринач, лубенице, житарице и памук.
Канале за наводњавање влада је почела да гради 1940-их, а њихов лош квалитет довео је до великих губитака воде, код неких чак и до 75 одсто.
У наредних 20 година Аралско језеро се смањивало, прво за 20 центиметара годишње, а касније и до 90.
Упоредо с тим, повећао се салинитет језера за пет пута и уништио већину флоре и фауне. Пропала је рибарска индустрија, захваљујући којој је преживљавало локално становништво, а бродови, којима су покушали да се врате до мора, остали су насукани у муљу док се језеро исушивало. Подручје постало гробље бродова.
Због отпада који се испуштао у ријеке, земља је остала неплодна. С нестанком рибарске индустрије расла је назаполсеност, а већи део становништва се иселио.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
