Град у Шведској приморан на најдемократскију селидбу у историји

Guardian
Град у Шведској приморан на најдемократскију селидбу у историји

Шведски град Кируна биће помјерен 3 километра источно како га не би „прогутао" највећи рудник гвожђа на свијету, пише "Guardian".

Цијели градови ријетко када се одлучују да покупе све своје ствари и „одселе" се, али то је управо оно што цио град Кируна мора да учини како га на би прогутао рудник.

Овај библијски задатак повјерен је компанији „White architects" из Стокхолма која ће у наредном периоду морати да у потпуности пресели 23.000 особа.

„Или рудник мора да престане са радом, што ће довести од масовне незапослености, или град мора да се помјери како не би доживио сигурно уништење", изјавио је Кристер Линдстед из ове компаније.

Основан 1900. године, рудник ископава гвожђе које се добрим дијелом налази и испод града који се сада суочава са сигурним уништењем од стране руде која га је учинила имућним.

„Морамо да будемо разумни. Град је овдје управо због рудника. Нико, па чак ни ђаво, не би у другим околностима одлучио да овдје створи град", изјавио је замјеник градоначелника Никлас сирен.

С обзиром на то да се налази 145 километара унутар Арктичког круга, град је изложен суровој клими и ниским температурама, али су богата налазишта руде пружила финансијски подстицај многима да се овдје доселе, и остану.

Рудник у близини града производи 90 одсто свог гвожђа у Европи, довољно да се свакога дана сагради шест Ајфелових торања.

Рударска компанија „ Luossavaara-Kiirunavaara" је 2004. године саопштила граду да су његови дани одбројани - копање тунела ка њему под углом од 60 степени сасвим сигурно ће довести до урушавања зграда.

Деценију касније, у близини града почеле су да се појављују пукотине које ће у једном тренутку стићи и до његових улица.

"Људи овог града већ 10 година живе своје животе у некој врсти лимба. Нису у могућности да дугорочно планирају, купе кућу, имају дјете или започну нови посао", тврди Викторија Валдин, социјална антрополошкиња која сарађује са архитектама у остваривању овог амбициозног пројекта.

Након година подрхтавања, град је открио план који се тиче његове будућности и који би требало да буде у потпуности спроведен до 2023. године.

Назван "најдемократскијом селидбом у историји", пројекат на располагању има 320 милиона фунти које је обезбједила рударска компанија за изградњу нове инфраструктуре која подразумијева гимназију, ватрогасну станицу, друштвени центар, библиотеку и базен.

Међутим, највећа брига становника тиче се њиховог новог мјеста становања, као и процеса који ће одлучити гдје ће се њихов дом налазити.

"Људи су навикнути на ниску кирију и цијену изнајмљивања уз високе приходе, али то ће у будућности морати да се промјени", признао је Линдстед.

Рударска комопанија сложила се да компензује вриједност домова становника плус 25 одсто, али многи од њих сматрају да то није довољно како би се на данашњем тржишту купио нови дом.

Како би помогли овом процесу, архитекте посматрају цијене некретнина у другим градовима а извршен је и попис домова у Кируни.

Архитекте такође тврде да је ово прилика да град крене испочетка и привуче младе људе који га иначе никада не би посјетили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана