ADX Florens најсигурнији затвор на свијету

 Популарно назван  Алкатраз Роки планина, то је мјесто гдје већина затвореника свој живот завршава иза решетака. У њему су смјештени најопаснији затвореници у Америци и вјерује се да је то најсигурнији затвор на свијету. Направљен је након што су била убијена два стражара у другом високобезбједном затвору Мерион, у држави Илиноис. ADX је одувијек био обавијен велом тајне. У посљедњих десетак година ниједан медиј, осим кратке посјете неколико медија 2007. године, није имао приступ затвору. Од свих америчких затвора, у њему затворенике највише контролишу и прате. Затвореници своје дане проводе у самицама, површине три са два метра, са дебелим бетонским зидовима и дуплим сетовима металних врата. У ћелији постоји један прозор метар висине и само осам центиметара ширине кроз који затвореници могу видјети комад неба и ништа више. Ту је и комбинација лавабоа и шоље и аутоматизовани туш док затвореници спавају на креветима од бетона. Сама површина затвора, смјештеног у општини Florens, протеже се на 35 хектара и оивичена је високом бодљикавом жицом. Свако кретање се детектује уз помоћ ласера, у земљи су постављене платформе које одбацују човјека у висину када стане на њих, а ту су и специјални пси за нападе на човјека. Нико никада није побјегао из овог затвора.

- За разлику од осталих затвора, овдје нема буке, нема гужве и затвореници не ходају ходницима. Овдје 23 часа проводите у соби са исјечком од прозора и уопште не видите планине Рокис. Овај затвор није направљен за рехабилитацију затвореника - каже бивши управник ADX-а Роберт Худ. Затвор, који припада типу супермакс затвора са максималном сигурношћу,  направљен је за смјештај људи који служе неколико доживотних казни и да спријечи убиства других затвореника или стражара. Худ је покушао да развије везе са што више затвореника. Описао је Салватореа Гравана, боса мафијашке породице Гамбино, "као прилично дружељубивог човјека, вјеровали или не". Са Унабомбером се повезао јер су дијелили заједничко интересовање у трчању маратона - да би подстакао добро понашање у замјену за било шта што им може олакшати издржавање казне. Ипак, он није могао промијенити правила њиховог држања у затвору. Худ је иначе описао ADX као "исполирану и очишћену верзија пакла". На црно бијелим телевизорима приказују се образовни програм и религијске службе. Сваки затвореник добија копију магазина "USA Today" са појединим исјеченим чланцима. Њима је дозвољено да играју бинго, али са самим собом. Побједник добија чоколаду или право да се њихова слика пошаље породици. Они који се понашају добро могу добити додатне привилегије, док најбољи могу добити пет часова телефонског разговора мјесечно. Капацитет затвора је 500 затвореника смјештених у осам јединица. У Х јединици је смјештен велики број исламских терориста, као што је конспиратор напада на Свјетски трговински центар у Њујорку Закарија Мусаоуи, као и Рамзи Јусеф, који је осмислио саме нападе. У Д јединици се налазе амерички терористи као што је Тед Казински, професор математике који  је годинама слао људима писма бомбе и Ерик Родолф који је поставио бомбу на Олимпијским играма у Атланти. У ADX-у се налази Мајкл Сванго, доктор који је отровао 60 својих пацијената, као и бивши мафијашки бос Винсент Баскијано.

Многи који стигну на одслужење казне буду на почетку нормални, али временом просто "одлијепе". Џек Пауерс је син вијетнамског ветерана који га је редовно тукао. Пауерс је побјегао од куће са 14 година и неколико година касније нашао се у затвору због провале. Пуштен је 1982. године и у 21. години се оженио и основао малу грађевинску компанију. Али након десет година бизнис је пропао и тада је почео да пљачка банке - опљачкао их је најмање 30. Никада није пријетио службеницима оружјем и мисли да га је полицији откуцала његова, сада бивша, жена. Када је дошао у ADX био је сасвим нормалан, али је временом изгубио памет. Одсјекао је себи дијелове ува, одгризао прст, пресјекао Ахилову тетиву, прогутао четкицу за зубе и покушао да отвори стомак и извади своја цријева. И поред свега тога, психијатар је написао "да нема потребе за психијатријским третманом или давањем лијекова".

Доктор Крег Хејни, професор психологије са Универзитета Калифорнија, свједочио је пред америчким Конгресом у условима у затворима рекавши да празнина која влада у самицама доводи неке затвореника до стања када они више нису сигурни да ли уопште постоје.

- А они који знају да постоје нису више сигурни ко су - рекао је тада Хејни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.