Жута љепотица плијени мирисом и раскошем
Требиње - Да није у позадини маглом прекривеног Леотара, а у подножју "као чивут модре Требишњице", неко би можда и помислио да се налази негдје у Херцег Новом и да расте у дворишту неког старог морепловца. Међутим, раскошна мимоза, која плијени и мирисом и изгледом стасава у дворишту Требињке Славојке Милеуснић.
Има ту и неке сличности, јер новљанска и требињска мимоза расту на топлом медитеранском сунцу, узгајане љубављу и пажњом. Колико љубави и труда је уложила у цвијеће, Милеуснићева прича са одушевљењем.
Она се узгојем цвијећа бави годинама, а на свом имању, између осталог, има засађено више од 150 ружа, које су у њену оазу мира, како она воли да каже, стигле из разних крајева свијета. Бројни су поморци са путовања доносили разно биље и саднице, па је тако, због близине Јадранског приморја, у овај крај доспјела и мимоза из далеке Аустралије. Жути цвијет већ готово деценију краси дом породице Милеуснић, који на око 1.000 квадратних метара узгајају разно медитеранско украсно биље.
- Лијепо је даривати цвијеће. Није га тешко узгајати, јер је то задовољство и милина. Сваки цвијет је битан на свој начин, а за поједине саднице вежу ме и посебне успомене - каже Милеуснићева.
Прича да има простора, сунца и воље да се брине о својој жутој љепотици. Доносила је, каже, мимозе из Херцег Новог и Будве, али ниједна се није примила.
- Дијелим своју мимозу комшијама, пријатељима и познаницима. Са радошћу им дарујем цвијеће - каже Славојка, која је за своје "висеће вртове" добила седам општинских и једну међународну награду.
Може мимоза да расте и у Мостаћима и Горици, свуда гдје има сунца и осмијеха. Тамо гдје је хладно мимоза не може да расте. Славојка каже да она не тражи много.
- У почетку јој треба много земље, вода и ђубриво. Имам ја и један посебан рецепт за пресађивање, али то љубоморно чувам - са осмијехом каже Славојка.
Легенда
Легенда о мимози говори да је некада давно у Аустралији близу океана живио љубавни пар који се много волио. Младић, син рибара је био лијеп и интелигентан. Његова дјевојка је била племенита љепотица и вољела је жуту боју, а била је из аристократске породице. Међутим, породица ју је удала за војводу. Разочарани младић напустио је океан и отишао у планину да ради као чувар шуме, да би заборавио своју љубав. Али, чим је закорачио у шуму избио је велики пожар. Страдао је спасавајући шуму од ватре. Чувши вијест о смрти младића, дјевојка је побјегла од мужа у планину, гдје затиче његово изгорјело тијело. Умрла је поред свог вољеног, а од тог времена на мјесту гдје је умро љубавни пар појављује се лијепо мирисно жуто цвијеће, мимоза.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
