За три године Сара Маркиз прешла 16.000 километара

Назвати Сару Маркиз чврстом женом може звучати помало чудно за овог невјероватног авантуристу. Сара је посљедње три године провела пјешачећи сама по планети и успјела је да пређе пјешице 16.000 километара. Њена авантура је почела у Сибиру, наставила се кроз пустињу Гоби, Кину, Лаос и Тајланд, да би на крају завршила у Аустралији.

Маркизова је одрасла у малом селу у швајцарском планинском подручју Јура и према њеним ријечима то "није неко посебно лијепо подручје". Као дијете је живјела у великој породици и њену чежњу за путовањима и авантурама родитељи нису могли игнорисати. Посљедња авантура само је једно у низу дугачких путовања на којима је Швајцаркиња била. Када је напунила 17 година, прешла је читаву Турску на леђима коња да би се након тога упутила у Канаду гдје је земљу истраживала углавном сједећи у кајаку. Многи су мислили да је то само њен младалачки хир и жеља да види свијет прије него што се негдје скраси. Али наставак авантура на Стази пацифичког гребана, дугој 4.260 километара, коју је прешла за четири мјесеца и шест дана те пјешачење по земљи Инка, од Чилеа до Перуа, показали су да то није пролазна ствар и тренд, већ начин живота.

Саме припреме за авантуре представљале су велики изазов за Сару. Да би се припремила за свој посљедњи подухват она је пјешачила 35 километара дневно, носећи на леђима терет од 34 килограма. Пошто пјешачи сама, морала је обратити посебну пажњу на припрему хране и ствари које ће носити са собом. На крају је одлучила да носи велики џепни нож, антибиотике, уље, сланину, пуњач на соларну енергију и паметни телефон, који су касније украла кинеска дјеца коју је подучавала како да направе шатор. Такође је са собом носила и сателитски телефон, компас и амфетамине у случају велике несреће "уколико, на примјер, изгуби ногу па да не мора осјећати бол".

Маркизова каже да су њене авантуре прилично тешке и назива их "машинама за прање веша" - велико нервирање, физички и емоционални бол и свакодневно одрицање. У Монголији се суочила са низом препрека, укључујући екстремне температуре и узнемиравања од стране монголских јахача. Након изласка из Монголије промијенила је свој начин размишљања и њен концепт времена је просто нестао.

- Интелект вас тада више не води. Он више не постоји. Једноставно, постајете оно што од вас природа тражи да будете - дивље створење - каже она.

Највећи проблем имала је након седам мјесеци пјешачења када је изгубила зуб и инфекција је почела да се шири. Морала је да буде евакуисана, али се убрзо вратила назад на руту и то на тачну локацију са које је евакуисана. У Лаосу се морала борити против тропске грознице и завезати ногу за дрво да не би одлутала током делиријума и утопила се у ријеци. Ипак, након овог путовање је постало много лакше. Тајланд је прешла без већих проблема и упркос великој врућини, успјела је да стигне до свог коначног одредишта, Аустралије.

Након завршеног путовања у септембру ове године, Сара већ планира да се врати у Аустралију 2016. године да би прешла континент само носећи традиционалну одјећу саронг и нож. Ово ће бити ултимативни тест преживљавања и сигурно ће резултирати изузетним причама ове неустрашиве жене.

NYT.com

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.